EKSKLUZIVNO OD GENERALA FLINA: BAJDEN BI MOGAO DA UZROKUJE STOTINE MILIONA UBIJENIH ZBOG UKRAJINE
Izuzetan neuspeh smislenog izveštavanja o masovnom vojnom nagomilavanju u i oko Ukrajine poslednjih nedelja dovodi do toga da većina Amerikanaca nema pojma koliko su blizu oružanog sukoba sa Ruskom Federacijom.
Čak i oni Amerikanci koji su tražili vesti o Ukrajini ne mogu učiniti ništa više od toga da posmatraju sa strane kako ih oni koji trenutno vode njihovu naciju guraju ka potencijalnoj katastrofi.
Iako je odlazak u rat najvažnija odluka koju jedna nacija može doneti, elite retko konsultuju ljude, koje su u velikoj meri imunizovane od posledica svojih postupaka. Da su ljudi zaista konsultovani, ratovi bi zaista bili retki događaji.
Retorika o ukrajinskom sukobu je izmakla kontroli. Predsednik Džo Bajden preti da će Rusija „platiti visoku cenu” za svaki upad u Ukrajinu. Državni sekretar Entoni Blinken upozorava na „masovne posledice“ po Rusiju. Senator Rodžer Viker iz Misisipija rekao je Nilu Kavutu iz Foks njuza: „Ne isključujemo nuklearnu akciju prvog stepena“. Retorika upotrebe nuklearne akcije nije samo izuzetno opasna, već ove vrste besmislenih izjava ugrožavaju i stabilnost celog sveta.
UŽAS! U KLINICI U ONTARIJU LJUDIMA DAVALI ŠEST DOZA VAKCINA KROZ JEDNU INEKCIJU
Političke misli bacaju okolo frazu „neuspeh mašte“ kada su u pitanju neuspesi obaveštajne zajednice. Cela Bajdenova administracija, zajedno sa neokonzervativnim odbrambenim i spoljnopolitičkim istraživačkim centrima u Vašingtonu, ne uspevaju da zamisle posledice opasnosti koje trenutno vrebaju u istočnoj Evropi.
Rat nije fer i nije suđeno da se desi. U stvari, vraćajući se na neuspehe u Avganistanu, tokom nedavnog poziva Stejt departmenta, navedeno je sledeće: „S obzirom na to da je predsednik rekao da bi vojna akcija Rusije mogla da dođe u bilo kom trenutku, vlada SAD neće biti u poziciji da evakuiše američke državljane. Dakle, građani SAD, koji su trenutno prisutni u Ukrajini, treba da planiraju u skladu sa tim”. Zapanjujuća izjava o neuspehu!
Ponovo živimo u skladu sa maksimom da je „istina prva žrtva rata“. Ako narod ima priliku da zaustavi požar, prvi korak je da se odupre propagandnom baražu medija establišmenta i sazna istinu. Tek tada možemo zahtevati da vlada prestane da udara u bubnjeve rata.
Bajdenova administracija želi da verujemo da Rusija nastoji da povrati svoju nekadašnju veličinu tako što će zbaciti vladu Vladimira Zelenskog i zameniti je marionetskom vladom koju će kontrolisati. Establišment kojim dominiraju neokonzervativci u obe političke partije želi da verujemo da Sovjetski Savez još uvek postoji i da je inherentno ekspanzionistički.
Baš kao što je naciji prodata obmana o tome da je Rusija izabrala predsednika Donalda Trampa 2016. godine, sada se prodaje još jedna iluzija. Ne verujte ni reč!
Rusija je više puta objašnjavala da ima jednu suštinsku zabrinutost — da Ukrajina bude primljena u vojnu alijansu NATO-a.
Odgovarajući na nagomilavanje oružja i trupa, ruski zvaničnik je objasnio u članku Tass-a: „Uznemireni smo izveštajima da su neke zemlje članice NATO-a pojačale raspoređivanje smrtonosnog oružja i vojnog osoblja u Ukrajini”.
A ako bi Ukrajina bila primljena u NATO, sa svojom strateškom lokacijom, Rusi znaju da bi NATO i SAD mogle da postave rakete bukvalno na njenoj granici, stvarajući egzistencijalnu pretnju Rusiji.
Iako je zabrinutost Rusije očigledna, Bajdenova administracija nikada nije ni pokušala da objasni postojanje bilo kakvog vitalnog nacionalnog interesa Sjedinjenih Država u Ukrajini koji bi mogao da opravda neprijateljstva. Sa svoje strane, Blinken je potvrdio princip da Ukrajina mora imati pravo da se pridruži NATO-u i tvrdi da se taj princip nikada ne može kompromitovati. Rusi shvataju da bi to verovatno rezultiralo postavljanjem nuklearnog oružja na njen prag — bliže Rusiji nego što je Kuba Sjedinjenim Državama.
Trebalo bi biti očigledno da ovde nema ekvivalentnosti interesa. Nijedan. NATO je osnovan da očuva mir, i bila bi tragedija ogromnih razmera ako bi njegovo širenje na Istok postalo glavni uzrok razornog rata.
Stavimo sadašnji sukob u istorijski kontekst. Ako je bilo opravdano da predsednik Džon Kenedi rizikuje rat kako bi sprečio postavljanje nuklearnih projektila na Kubi 1961. godine, zašto je onda ruski predsednik Vladimir Putin bezobziran rizikujući rat da spreči postavljanje NATO oružja u Ukrajini 2022. godine? Da li bi bilo koja velika nacija dozvolila razvoj takve pretnje na svojoj granici?
Svet je mogao da bude bačen u rat u oktobru 1962. da sovjetski premijer Nikita Hruščov nije bio voljan da uzme u obzir poziciju o kojoj Kenedi nije mogao pregovarati. Kenedi je obećao da neće vršiti invaziju na Kubu, a kasnije je uzvratio na Hruščovljevu akciju uklanjanjem američkih projektila Jupiter iz Turske. Obe velike nacije su se ponašale odgovorno, a Kubanska raketna kriza je završena mirno.
Događaji iz oktobra 1962. podsećaju nas da postoje veliki principi koji određuju kako velike nacije moraju da se ophode jedne prema drugima da bi sačuvale mir.
“Deo moje obuke kao vojnog oficira bio je proučavanje Prava naroda Emera de Vatela. Ovo istorijsko delo je bilo ključno u vladanju osnivača naše nacije koja je proglasila nezavisnost od Engleske i zacrtala naš sopstveni put u svetu. Ona uzima principe prirodnog prava i primenjuje te principe na nacije. To je izuzetna knjiga”.
“Dva principa izložena u toj knjizi trenutno su od kritične važnosti, a naši gospodari spoljne politike moraju s vremena na vreme da se podsećaju na ove principe”.
NIJEDNA ČLANICA NATOA NIJE TRENUTNO SPREMNA DA UPUTI SNAGE U UKRAJINU
Prvo, „Svaka nacija… ima… pravo da spreči druge nacije da ometaju njeno očuvanje… to jest, da se sačuva od svih povreda… to se zove pravo na bezbednost… Najbezbednije je sprečiti zlo, kada se može sprečiti”. Ovaj princip je osnova Monroove doktrine i bio je upravo Kenedijev odgovor na pretnju ruskih projektila na Kubi.
Drugo, „Svaka nacija je dužna da neguje prijateljstvo drugih naroda i pažljivo da izbegava sve što bi moglo da izazove njihovo neprijateljstvo protiv nje. De Vatel je zatim dodao: „Mudre i razborite nacije često slede ovu liniju ponašanja iz gledišta od direktnog i sadašnjeg interesa; plemenitiji, opštiji i manje direktni interes, preretko je motiv političara”.
Sve uključene strane moraju nastojati da ponovo identifikuju i primene te principe prirodnog prava na trenutnu krizu pre nego što svet sklizne u ambis. Dok političari generalno udvostručuju preuveličanu retoriku, još uvek postoji nada da će se državnici opametiti, ponašati se odgovorno i sačuvati mir.
Sjedinjene Države i Ruska Federacija su velike nacije. Međutim, svaka od ovih velikih nacija ima ogromnu količinu nuklearnog oružja koje može ubiti stotine miliona ljudi.
Sa tim ulozima, bilo bi mudro da Bajden i Blinken poslušaju šta Putin govori i razmotre zašto Rusija veruje da su njeni vitalni nacionalni interesi ugroženi. Ako Sjedinjene Države nemaju uporediv nacionalni interes sa Rusijom, to bi trebalo da bude osnova za deeskalaciju.
“Moja najsnažnija preporuka za razmatranje onima koji odlučuju o potencijalnoj sudbini čovečanstva je da ponovo poslušaju nešto što je Džordž Vašington, naš prvi predsednik, rekao o politici i ratu: „Budite pošteni i pravedni sami i da to zahtevamo od drugih, mešajući se što je manje moguće u njihove poslove gde naši nisu uključeni. Kada bi ova maksima bila opšte prihvaćena, ratovi bi prestali…”
“Nisam uveren da će ratovi zauvek prestati; Ja sam po prirodi ratnik. Verujem, međutim, da s vremena na vreme, da bismo bili nacija u miru, moramo da se vratimo svojoj veri i našim precima da bismo se podsetili šta prave posledice ratova izazivaju”.
Rat nije fer — nije zamišljen da bude — a rat sa Rusijom bi bio sve samo ne pošten. Odnesi to u banku, ako je nađeš posle nuklearne razmene.
