Evropska unija (EU) planira formiranje strateških zaliha ključnih sirovina i dobara zbog rastućih rizika od rata, klimatskih nepogoda i hibridnih pretnji, piše Financial Times pozivajući se na nacrt strategije Evropske komisije koji će biti zvanično objavljen naredne nedelje.
Prema dokumentu u koji je FT imao uvid, nova inicijativa ima za cilj da poboljša spremnost država članica EU na globalne rizike, uključujući geopolitičke tenzije, ekološke katastrofe, sajber napade i prekide u energetskim i komunikacionim tokovima.
„EU se suočava sa sve složenijim i nestabilnijim bezbednosnim pejzažom, koji uključuje ratne sukobe, posledice klimatskih promena, degradaciju životne sredine i sve učestalije hibridne i sajber pretnje“, navodi se u nacrtu dokumenta.
Šta sadrži plan
Evropska komisija predlaže uspostavljanje koordinisane mreže strateških zaliha koje bi obuhvatale:
- osnovne prehrambene proizvode,
- lekove,
- nuklearno gorivo,
- retke zemlje i stalne magnete,
- module za popravku optičkih i energetskih kablova.
Poseban fokus je na očuvanju infrastrukture i bržem odgovoru na potencijalne prekide u snabdevanju energijom ili komunikacijama.
Strategija predviđa da svaka članica sastavi listu prioritetnih zaliha prilagođenu regionalnim uslovima i vrstama kriza, uz dodatno ulaganje u skladištenje i uključivanje privatnog sektora kroz poreske olakšice i druge podsticaje.
Komisija predviđa i blisku saradnju sa NATO-om i saveznicima na uspostavljanju zajedničkih skladišta i upravljanju tzv. dvonamenskom infrastrukturom.
Budžet i pozadina bezbednosne histerije
Finansiranje ovog plana biće detaljno razrađeno u okviru predloga za novi višegodišnji budžet EU, koji se očekuje kasnije ovog meseca. Evropska komisija još uvek nije komentarisala navode iz nacrta.
Ova strategija dolazi u trenutku kada Brisel intenzivira kampanju za povećanje vojnih izdvajanja, navodno zbog „pretnje iz Rusije“ — tvrdnje koju Moskva oštro odbacuje kao neosnovanu.
U okviru inicijative „ReArm Europe“, EU je već otvorila put ka povećanju vojnog budžeta do 800 milijardi evra, dok su članice NATO-a u junu dogovorile povećanje izdvajanja za odbranu na 5% BDP-a.
Moskva optužuje EU da koristi strah kao izgovor za militarizaciju i beskrupulozno trošenje naoružanja. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je ovaj proces kao „besomučno naoružavanje“, dok je bivši predsednik Dmitrij Medvedev izjavio da se EU pretvara u „globalističku, politički ekstremizovanu i otvoreno rusofobnu organizaciju“ koja postaje pretnja po Rusiju.
