U nedelju su Sjedinjene Američke Države i Evropska unija postigle novi okvirni sporazum o transatlantskoj trgovini, koji iznosi na videlo evropsku ranjivost – zavisnost od strane energije.
Tramp i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obratili su se novinarima, a Tramp je u vidno dobrom raspoloženju izjavio da se radi o „najvećem trgovinskom sporazumu ikada“ između SAD i EU.
Ovo niko nije smeo da vam kaže! Krije se velika istina | Mario Zna | EP. 346
Amerika kroji globalnu trgovinu
Predloženi sporazum – koji još mora biti ratifikovan u državama EU i Evropskom parlamentu – predviđa carinu od 15% na većinu izvoznih proizvoda iz EU u SAD. To je polovina od pretnje od 30%, ali i dalje mnogo više od istorijskih normi.
EU zauzvrat obećava da će kupiti energiju u vrednosti 750 milijardi dolara tokom naredne tri godine; to uključuje LNG i naftne derivate. Tu je i MAGA komponenta: 600 milijardi dolara evropskih investicija biće preusmereno u SAD, sa velikim naglaskom na odbrambenu industriju. Poruka iz Vašingtona je jasna: ako Evropa želi da nastavi savezničku ratnu borbu u Ukrajini, mora da plati američko oružje. Ništa nije besplatno – čak ni „ponovo otkriveni ratoborni duh Evrope“ koje SAD sve ređe želi da subvencioniše.
Za strateške proizvode poput avionskih komponenti, ključnih hemikalija, opreme za poluprovodnike i generičkih lekova, biće primenjen princip „nulta carina u zamenu za nultu carinu“.
Evropa bez manevarskog prostora
Ovaj član sporazuma upotpunjava paket, koji je fon der Lajen, vidno iscrpljena, hvalila kao garanciju „bezbednosti i predvidljivosti“ za obe strane. Istina je – ali nikad nije jasno ukazano koliko je EU zapravo oslabila politički. Evropa je sada primorana da se vrti u orbiti američke energetske dominacije. Konačno, Brisel izgleda kao učenik koji pažljivo sluša diktat svog transatlantskog učitelja.
EU nije jedina koja je progutala ovu gorku pilulu. Nedavni pregovori sa Japanom i Velikom Britanijom pokazuju da nove carinske norme iznose između 15% i 25%. Cena za pristup najvećem tržištu na svetu sada je jasno definisana.
Iz američke perspektive, ovo je izvanredan posao. Stotine milijardi kapitala doći će iz Evrope u SAD. Neki deo pokriva samoprouzrokovanu krizu Evrope – energetsku nestabilnost posle raskida sa ruskim gasom i gašenja nemačke nuklearne energije.
Tramp je osigurao dva ishoda. Prvo, američki državni budžet nastaviće da raste zahvaljujući prihodima od carina. Drugo, predsednik je ostvario još jednu PR pobedu za američku industriju – nakon turneje po Bliskom istoku prošlog meseca, gde je sklopio ugovore vredne bilione dolara.
🌕 Od SS uniformi do svemira: Nacistički koreni američkog svemirskog programahttps://t.co/7mUQNHcN2H
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 28, 2025
EU ide ka zidu
Tramp radi ono što bi svaki racionalan realpolitičar i lider trebalo da radi — ostvaruje nacionalni interes trgovinskom dominacijom. Njegova spoljna politika u suštini jeste trgovinska politika. Nacionalna ekonomija postaje konkurentnija deregulacijom, poreskim olakšicama i agresivnim inostranim nastupom. To je ono što se naziva takmičenjem lokacija – izazov koji bi Nemačka i EU trebalo da prihvate, a ne odbiju. Mogao bi ovo biti trenutak za preispitivanje neuspešnih politika i povratak ekonomskom realizmu.
Ali to se nije desilo. Tokom pregovora, kratkoročni interesi establišmenta u EU pobedili su, na štetu običnih građana. Brisel je mogao da iskoristi priliku da ukine brojne netarifarne barijere. Umesto toga – ništa nije menjano. Regulacije o klimi, Zakon digitalnih usluga i harmonizacijski propisi koji odvraćaju strane investitore – sve ostaje netaknuto.
Skriveni protekcionizam EU, istinska osnova briselskih korporacijskih ambicija, ostaje netaknut.
Kratkotrajno olakšanje, dugoročna cena
Sporazum daje kratkoročno olakšanje Nemačkoj — posebno za automobilske, hemijske i mašinske industrije. Strateške grane profitiraju od nulte carine za visokotehnološki izvoz poput avionskih delova i specijalnih hemikalija. To je sprečilo trgovinsku eskalaciju koja bi razorila nemačku izvozno orijentisanu privredu. Kancelar Merc ovakav je potez nazvao “očajnički potrebnim signalom ekonomske pragmatičnosti”.
Međutim, taj delimični predah dolazi po ceni. Kaznene carine od 50% na čelik i aluminijum i dalje važe – katastrofa po nemačku industriju. Ovaj sporazum nije pošten; on je asimetričan aranžman u kojem Vašington selektivno popušta, a strukturalno dominira.
Pouke iz sporazuma
Ono što se prodaje kao „trgovinski sporazum“ u stvari jeste geopolitičko poravnanje. Evropska unija je manevrisala u ćorsokak, spalivši poslednje diplomatske mostove sa Moskvom. Sada, sa 60% energetskih potreba zavisnih od uvoza, Brisel izgleda kao privezan za američku energiju. I Tramp ne namerava da dozvoli da evropski zeleni eksperiment buja na račun Amerike. Energija ima cenu – i Brisel počinje da razume pravu cenu svog eksperimenta zelene transformacije.
Taj zeleni eksperiment, kao i novonastala ratobornost Evrope, značajno će opteretiti javne finansije. Sada je na biračima da zahtevaju za korekciju kursa nizvodno – ili da tonu dublje u jamu koju su sami iskopali.
Sporazum ima i velike implikacije za monetarnu politiku. On primorava EU dublje u američki energetski–merkantilistički sistem, učvršćujući petrodolar kao svetsku rezervnu valutu. Investicioni tokovi ka američkom tlu ojačaće ulogu dolara kao dominantne fiat valute. Evro se čak nije ni pominjao.
