У политичким круговима Берлина расте ишчекивање: спреман је џиновски програм задуживања. Ускоро ће пакет кредита од 500 милијарди евра, упакован као „специјални фонд“, ударити на немачку економију као цунами — наводно да излечи хроничну рецесију.
Када једног дана буду гледали уназад, мандат канцелара Фридриха Мерца памтиће се пре свега по једној ствари: његовој оргији задуживања без преседана. Половина билиона евра новог дуга — уз већ планирани годишњи дефицит од 3,3% БДП-а — треба да покрене посрнулу економију у наредној деценији.
Годину за годином, дуг ће расти за још 1,15% БДП-а. Укупно, ново нето задуживање достиже 4,6% годишње — далеко од некада „светих“ ограничења из Мастрихта. Та времена су одавно прошла. Берлин сада чека на кејнзијанско чудо, игноришући историјску чињеницу да таква политика само продубљује структуралне проблеме.
Према писању Handelsblatt-a, позивајући се на интерне изворе, министарка привреде Катарина Рајхе (ЦДУ) у среду ће представити нове прогнозе раста.
Пројекције њеног министарства поклапају се са заједничком анализом водећих немачких економских института: и ДИВ и РВИ очекују раст БДП-а од 1,3% у 2026. и 1,4% у 2027.
Сви се ослањају на дужнички стимуланс. Више дуга значи боље, док су квалитативна питања и границе економског планирања нестале из фокуса. У Берлину је управљање економијом постало догма, а слободно тржиште третира се као претња.
🚨🇷🇸EPIC: Serbs CRUSHED the Austro-Hungarian Empire!
Mario ZNA Schools NATO and EU Lobbyist: „Serbia Gave You Freedom and you don’t want to thank us!“
Gunter Felinger Learned His Lesson HARD! pic.twitter.com/h3PVKM66N6
— Mario ZNA (@MarioBojic) October 6, 2025
Мерцова „прекретница“
Канцелар Мерц недавно је прогласио „прекретницу“ у инвестиционим токовима. После година бекства капитала, тврди да се новац сада враћа у Немачку. Додатних 50 милијарди евра нових кредита, усмерених углавном на климу, инфраструктуру и војску, наводно ће покренути талас приватних улагања. Преко државних гаранција жели се „мобилисати“ приватни капитал.
То је опклада да ће економију спасити ново задуживање. У пракси, то је логика у стилу Хабека — са пропадањем индустрије и банкротима као унапред уграђеним ефектом.
Превара са етикетом и „ву-ду економија“
Овај „раст“ је статистичка илузија. Нема стварне потражње, нема тржишних инвестиција — све је вештачки надувано дугом и штампањем новца.
Последице ће бити разорне: грађани ће платити кроз веће порезе, инфлацију и пад вредности штедње. Када нова маса кредита налети на стагнирајућу привреду и ограничену понуду — цене ће експлодирати.
Прави раст настаје из стварне тражње на тржишту. Држава, напротив, све више постаје паразитски потрошач, који кроз бирократију уништава куповну моћ.
Капитална тржишта под притиском
Исто важи и за инвестиције. Идеолошки вођени пројекти попут „зелене трансформације“ у суштини су програми за уништавање капитала. Исцрпљују ресурсе из приватног сектора, подижу трошкове финансирања и везују радну снагу у непродуктивну бирократију.
Државни удео у БДП-у већ сада износи око 50%.
Са планираним новим дефицитом од 4,7% следеће године и очекиваним растом од само 1,3%, приватни сектор морао би реално да се смањи за око 3,4% — да би рачуница уопште функционисала.
Другим речима: Немачка је дубоко у дужничкој спирали, где сваки нови евро дуга доноси све мање ефеката. Влада планира нови раст потрошње од 4–5% наредне године — чиме још више гуши оно мало што је остало од приватне привреде.
Држава расте — продуктивна кичма се гаси. Берлин то зове „напредак“.
„Нови почетак“ Мерцове владе
Влада се сада спрема да улије 500 милијарди дуга у канале зелених субвенција и нове ратне економије. На Дан јединства Немачке, Мерц је све упаковао у високу реторику — говорећи о обнови, енергији и оптимизму, позивајући народ да се не паралише страхом.
Али иза тог режираног оптимизма стоји празнина. Нити једном речју није рекао ко ће платити тај спектакл задуживања — порезима, инфлацијом и нестанком штедње. Ово није „нови почетак“. Ово је економска самоеутаназија.
Док Берлин и Брисел хране своје државно-потпомогнуте псеудо-индустрије, други иду супротним путем. У САД, фискално оптерећење грађана и предузећа опада. На Флориди се чак разматра укидање пореза на имовину.
Вашингтон дерегулише енергетски сектор и ослобађа га CO₂ стега — док у Немачкој сваки покушај враћања тржишној логици нестаје под зеленом догмом.
Марш у еко-социјализам
Баш супротно: Берлин већ припрема терен за финансирање дужничке авантуре повећањем пореза на наслеђе и укидањем пореских олакшица за брачне парове. Мерц ради пуном паром на јачању већ прегломазне државе, која сада гута више од половине привреде, постепено гурајући приватни сектор у сенку.
Његово обећање да ће смањити трошкове бирократије за 16 милијарди евра и укинути 8.000 радних места у јавном сектору спада у домен политичке бајке. Само за расподелу новог дуга биће потребне хиљаде нових службеника.
Немачка иде погрешним и опасним путем — у нови облик еко-социјализма, у којем је држава поново центар универзума, а тржиште сведено на помоћни мотор који држи привид стабилности још неко време.
