Sve vesti Svet

HOLANDIJA ĆE USKORO DOZVOLITI PONOVNA OTVARANJA BAROVA, RESTORANA I OBJEKATA KULTURE

HOLANDIJA ĆE USKORO DOZVOLITI PONOVNA OTVARANJA BAROVA, RESTORANA I OBJEKATA KULTURE
Pisao Elena Vuk

Holandska vlada najavila je da će barovima, restoranima, muzejima, pozorištima i drugim prostorima biti dozvoljeno da se ponovo otvore pod određenim uslovima, čime se ublažavaju neka od najstrožih ograničenja COVID-19 u Evropi.

Više od mesec dana zatvoreni su barovi, restorani i kulturni objekti, dok su stroga pravila karantina zatvorila četvrtinu razreda osnovnih škola u Holandiji.

Najava premijera Mark Rutte-a u utorak uveče dolazi iako bečeže rekordni broj zaraze koronavirusom, jer su hospitalizacije zbog talasa Omicron u zemlji niže nego što se prvobitno strahovalo.

“Danas poduzimamo veliki korak da otključamo Holandiju dok broj zaraženih zaista raste”, rekao je Rutte na konferenciji za novinare u Hagu, rekavši da taj potez nije bio bez rizika.

Ova najava nije bila samo dobra vest za opterećeni ugostiteljski i kulturni sektor, s radnim vremenom ograničenim na 22 sata, dok će profesionalnim sportskim timovima biti dozvoljeno da stadione popune samo do trećine svojih uobičajenih kapaciteta.

Fudbalski klubovi i administratori protestovali su protiv tog poteza i pre nego što je zvanično objavljen, nazvavši ga u zajedničkom saopštenju “predlogom bez perspektive”.

Donacija Nulta Tačka

 

Pritisak lokalnih političara naterao je Rutte-ovu vladu da ublaži ograničenja, posebno nakon što su gradonačelnici iz 30 opština prošle nedelje uputili peticiju vladi.

Postojali su široki protesti vlasnika preduzeća, od Van Gogh-ovog muzeja do lokalnih kafića zbog isključenja iz ranijeg ublažavanja ograničenja pandemije.

“Ne mogu objasniti zašto je ovde u Bredi IKEA otvorena, ali je pozorište, gde ljudi mogu bezbedno da gledaju predstavu, zatvoreno”, rekao je gradonačelnik Brede, Paul Depla, govoreći pre objave.

Holandski nacionalni institut za javno zdravlje prijavio je porast od 51% novih slučajeva COVID-19 tokom prošle nedelje na više od 366.000, dok je broj prijema na intenzivnu njegu opao za 34%.

Nema popuštanja mera protiv korona virusa u Nemačkoj

U  Nemačkoj, na sastanku između saveznih čelnika i kancelara Olaf Scholz-a zaključeno je da visoke stope zaraze ne ostavljaju prostora za ublažavanje trenutnih strogih ograničenja na privatna okupljanja i velike sastanke.

“Vreme je da ostanemo na kursu”, rekao je nemački kancelar Olaf Scholz u ponedeljak u Berlinu, za kojeg je postalo očigledno da bi ograničenja pristupa koja su bila na snazi ​​mesecima trebala ostati na snazi ​​na radnim mestima, u autobusima, vozovima, restoranima , i trgovine.

Scholz-a je podržao i državni premijer Severne Rajne-Vestfalije, Hendrik Wuest, koji je dodao da “stručnjaci savezne vlade razmatraju preopterećenje zdravstvenog sistema”.

“Veće stručnjaka je dalo jasno upozorenje: trend zaraze zahteva održavanje i striktno pridržavanje trenutnih mera”, nastavio je Wuest.

Danska najavljuje ublažavanje

Preko granice, vlasti u Danskoj najavile su da će ograničenja koja su trenutno na snazi, uključujući prevremeno zatvaranje barova i restorana, kao i stavljanje maski za lice, biti ukinuta 1. februara.

Međutim, neki zahtevi za ulazak održat će se još četiri nedelje, poput obaveznog testiranja i/ili karantina na osnovu zemlje porekla.

Ministar zdravlja Magnus Heunicke rekao je da će popuštanje ići dalje uprkos visokoj stopi zaraze – zemlja je u utorak zabeležila 46.000 novih slučajeva – jer očekuje da će vrhunac uskoro biti dostignut.

“Imamo dobru kontrolu nad stopama hospitalizacije, zahvaljujući kombinaciji 3,5 miliona Danaca koji su sada revakcinisani i manje ozbiljne prirode Omicrona”, rekao je.

Broj hospitalizacija COVID-a porastao je poslednjih dana i premašio 900 pacijenata, ali zdravstvene vlasti veruju da se mogu nositi s tim teretom.

Gotovo 60% danske populacije od 5,8 miliona primilo je dopunsku dozu, mesec dana pre plana koji su postavile zdravstvene vlasti.

Francuska i Rumunija vide nove evidencije slučajeva

Broj dnevno otkrivenih infekcija u Francuskoj je u utorak po prvi put prešao granicu od pola miliona sa novim rekordom od 501.635 slučajeva.

Omicron varijante su činile 95,6% pozitivnih sekvenciranih slučajeva.

Ukupno 30.189 pacijenata obolelih od COVID-19 trenutno je hospitalizirano, što je nivo koji je blizu vrhunca zabeleženog u novembru 2020., ali broj pacijenata u jedinicama intenzivne nege – 3.741 osoba – blago opada.

Bolnice su zabeležile 364 nova smrtna slučaja od COVID-a, čime je broj umrlih od pandemije u zemlji porastao na 129.489.

U međuvremenu, u sredu je širom Rumunije potvrđeno više od 34.250 novih infekcija, što je skoro duplo više od prethodnog rekorda postavljenog samo dan ranije.

Dnevni broj smrtnih slučajeva iznosio je 94, što je najveći broj u više od mesec dana.

Tri četvrtine tih smrtnih slučajeva bile su nevakcinisane osobe, a više od 80 posto od 692 pacijenata sa COVID-19 koji se sada nalaze na intenzivnoj nezi u Rumuniji takođe nisu vakcinisani, pokazuju službeni podaci.

Rumunija, koja je imala skoro 60.000 smrtnih slučajeva od početka pandemije, druga je najmanje vakcinisana nacija u Evropskoj uniji, sa samo 41% potpuno vakcinisanih.

Rusija skraćuje period izolacije

Ruske zdravstvene vlasti skratile su potreban period izolacije za one koji dolaze u kontakt s pacijentima obolelim od COVID-19 sa 14 dana na sedam.

Premijer Mihail Mišustin objavio je promeneu utorak (25. januara). To samo menjanje pravila za one koji su bili u bliskom kontaktu s nekim ko ima COVID-19, a ne za one s potvrđenom infekcijom. Oni koji su pozitivni i dalje moraju biti u izolaciji 14 dana, uz obaveznu analizu 10. ili 11. dana.

Prema rečima ministra zdravlja Mihaila Muraška, nije zabeležen značajan porast hospitalizacija. Prijem u bolnice je porastao za samo 6,4%.

Ruska agencija za javno zdravlje kaže da je više od polovine zaraženih koronavirusom u zemlji u područjima oko Moskve i Sankt Peterburga.

Austrija najavljuje prestanak izolacije za nevakcinisane

Austrijski kancelar Karl Nehammer izjavio je u sredu da će zabrana za nevakcinisane stanovnike prestati sledećeg ponedeljka (31. januara).

Nehammer je rekao da ta mera, koja je uvedena u novembru, više nije potrebna jer ne postoji opasnost od preopterećenosti bolničkih jedinica intenzivne nege.

Karantin će isteći dan pre nego što uvođenje obavezne vakcine protiv COVID-19, prve takve vrste u Evropi, stupi na snagu u ovoj zemlji.

GRAD OBUSTAVLJA VAKCINE ZA DECU NAKON ŠTO JE DEVOJČICA (10) DOŽIVELA SRČANI UDAR

Zvaničnici su rekli da je ova obavezna vakcina neophodna jer su stope vakcinacije i dalje preniske. Do sada je 75,4% stanovnika zemlje u potpunosti vakcinisano.

Od sredine marta policija će početi proveravati vakcinalni status ljudi tokom rutinskih provera; Od ljudi koji ne mogu da pokažu dokaz o vakcinaciji biće zatraženo da to urade u pisanoj formi i biće kažnjeni do 600 evra ako to ne urade.

Hrvatska opozicija traži istragu o COVID-19

U međuvremenu, u Hrvatskoj, opozicioni poslanici predali su u ponedeljak potpise za dve peticije predsedniku hrvatskog parlamenta u Zagrebu, u nadi da će iznuditi nacionalni referendum o vladinom postupanju s pandemijom korona virusa.

Grupa koja vodi inicijativu, konzervativna populistička stranka “Most” (“Most”), nastoji da ospori autoritet zadatka za borbu protiv koronavirusa sile i želi referendum koji bi utro put za prenos svih ovlašćenja donošenja odluka vezanih za viruse na parlament.

“Most”, koji ima osam poslanika u parlamentu od 151 poslanika, takođe želi da građani mogu odlučiti hoće li ili ne ukinuti obavezne propusnice za COVID-19 koje su trenutno potrebne za zaposlene i korisnike u nekim javnim službama, poput pošte, kancelarijama i bolnicama.

Hrvatska, koja ima visoku stopu neodlučnosti po pitanju vakcina u Europi, kao i neka od najblažih ograničenja u vezi s koronavirusom, uvela je u novembru obavezne certifikate o COVID-19 za sve zaposlene javnih i državnih službi.

Propusnice su dostupne svima koji su vakcinisani, svima koji su se oporavili od virusa ili svima koji su nedavno bili negativni.

Taj potez naišao je na velike proteste Hrvata umornih od pandemije, a kritikovano je nekoliko desničarskih opozicionih stranaka, koje su tada pokrenule inicijative za ograničavanje vladinih ovlašćenja u donošenju odluka, tvrdeći da je telo koje se bavi pandemijom neustavno i da nalaže bilo kakve covid-propusnice ilegalne.

Ako referendum dobije zeleno svetlo, mogao bi se održati za otprilike dva meseca. U Hrvatskoj je samo 55% stanovništva vakcinisano protiv COVID-19.

Nulta Tačka/EuroNews

Donacija Nulta Tačka