Institut Tonija Blera domaćin kontroverznog panela o komercijalizaciji zdravstvenih podataka
Institut Tonija Blera za globalne promene i dobrotvorna organizacija My Life My Say bili su zajednički domaćini Konferencije o budućnosti Britanije 2024. i čuli su direktorku zdravstvene politike Blerove organizacije, Šarlot Refsum, i druge paneliste koji govore u prilog veće komercijalizacije i nadzora zdravstvenih podataka.
Ovo je bilo jedno od nekoliko kontroverznih pitanja koja su obrađena tokom događaja, u dve glavne teme – više nadzora različitih vrsta i borba protiv „dezinformacija“.
Izbor organizacionog partnera Bler instituta takođe govori, jer My Life My Say, koji se fokusira na to da mladi ljudi izađu na glasanje, kao svoju prošlost navodi kancelariju kabineta Velike Britanije i ambasadu SAD u Londonu, kao i gradonačelnika Londona kao partnere ili podržavaoce.
Atmosfera ključa, pred nama su dani odluke | Branimir Nestorović | Mario Zna, 285 Uživo
Što se tiče zdravstvenih podataka, Refsum je pozvao na kreiranje digitalnih zdravstvenih kartona za sve građane, kao i privatno komercijalno lice nazvano „nacionalno poverenje podataka“ – koje bi imalo zadatak da komercijalizuje pristup osetljivim zdravstvenim podacima u zemlji i stvara prihod na taj način.
Sam Bler je bio manje direktan, kao političar, ali izgleda da se zalaže za digitalne zdravstvene kartone i poverenje u nacionalne podatke. Ali delovao je pomalo izbegavajuće kada ga je Refsum pitao o digitalnom zdravstvenom kartonu i nacionalnom poverenju podataka, govoreći o prednostima tehnologije uopšte, u smislu zdravlja.
Wellcome, još jedna dobrotvorna fondacija koja je povezana sa vladom Ujedinjenog Kraljevstva – Odeljenje za zdravstvo i socijalnu zaštitu – želela bi da Nacionalna zdravstvena služba (NHS) „integriše sve podatke“ koje ima za postizanje „zdravstvenog sistema stanovništva koje uči“.
Ovo je prema Wellcome-ovom dr Džonu-Arneu Rotingenu koji je takođe obožavatelj „brže obrade podataka“ i dostizanja ovog cilja unosom ogromnih količina podataka u šeme.
Rokfeleri su stvorili 990 institucija, fondacija i aktivističkih grupa za „klimatske promene” https://t.co/BP0SBly64c
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 10, 2024
Rotingen, koji je Norvežanin, govorio je o onome što smatra pozitivnim primerom skandinavskih zemalja koje su već povezale pristup zdravstvenim podacima „široj populaciji“.
Za razliku od njegovog „pametnog“ zdravstvenog sistema, trenutno stanje stvari je problematika gde su ove informacije „zaključane u različitim delovima sistema“, primetio je Rotingen.
On je pozvao istraživače u Velikoj Britaniji da uđu u javno-privatna partnerstva kako bi došli do „uvida“ koji bi trebalo da obezbede pokretačku snagu za budući „održivi zdravstveni sistem“.
