RAT OKO UGLJENIKA – RASPLETENA MREŽA VELIKOG RESETA
Mali podsetnik: Hemijski element C – Carbon, Ugljenik; Atomski broj: 6; Atomska masa: 12,011; Tip: poliatomski nemetal;
Globalna elita koju predstavlja Svetski Ekonomski Forum, centralne banke, nevladine organizacije, fondacije i BlackRock konstantno guraju svoju politiku tehnokratije nama pod nos. Ne smemo da dozvolimo da se zaboravi da je ovo rat, a Ugljenik igra jednu od većih uloga. Na neki način se vodi oko njega.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Rat oko Ugljenika!
Veliki Reset WEF-a prodaje se javnosti kao prilika za izgradnju Održive Budućnosti, neutralne prema Ugljeniku. Zvučno je, „Zelena Gradnja“ ili „Izgradimo Novo i Bolje“. Britanski premijer je javno pričao(znam to, lično sam slušala to „cenjeno“ izlganje..), kako je ova pandemija u stvari dobra stvar, da se sve staro „uništi“i sve „novo, bolje“ stvara. U kontekstu kako je pandemija fantastična šansa da se Svet „Resetuje“.
Cilj 11 održivog razvoja UN, Agende 2030, glasi:
„Do 2020. godine značajno povećati broj gradova i ljudskih naselja koji usvajaju i sprovode integrisane politike i planove za .. prilagođavanje na klimatske promene, otpornost na katastrofe i razvijaju i sprovode, u skladu sa Sendajskim okvirom za smanjenje rizika od katastrofa 2015-2030(Sendai Framework for Disaster Risk Reduction 2015-2030 ) , holističko upravljanje rizikom od katastrofa na svim nivoima.“
Sendajski okvir za smanjenje rizika od katastrofa, napisan je 2015. godine, i navodi:
„Faza oporavka, rehabilitacije i rekonstrukcije, koju je potrebno pripremiti pre katastrofe, kritična je prilika za bolju izgradnju.“
Sa pojavom navodne globalne pandemije 2020. godine, ljudska naselja su svakako sprovodila ove planove. Savršeno se uklapajući u Agendu 2030, napori naših lidera da se bolje obnove usredsređeni su na oporavak koji je izgleda bio planiran mnogo pre nego što je iko uopšte čuo za SARS-CoV-2.
Vizija za budućnost
Svetski poslovni savet za održivi razvoj(The World Business Council for Sustainable Development (WBCSD)) objavio je 2010. dokument o viziji 2050. U cilju transformacije globalne ekonomije u cilju postizanja ciljeva održivog razvoja (SDGs), rekli su da će biti potreban dug put. To bi „zahtevalo fundamentalne promene u strukturama upravljanja, ekonomskim okvirima, poslovnom i ljudskom ponašanju“. Predviđali su dva različita perioda transformacije.
PREDSEDNIK MEKSIKA JASAN: MEKSIKO NEĆE BITI TALAC FARMAKO INDUSTRIJE! NEĆEMO VAKCINISATI NAŠU DECU!
WBCSD je organizacija od 200 izvršnih direktora iz nekih od najvećih svetskih globalnih korporacija. To je središte za više od 60 nacionalnih i regionalnih poslovnih saveta i partnerskih organizacija, uključujući Ujedinjene Nacije(UN), Evropsku komisiju(EU Commission), Svetski ekonomski forum (WEF), Svetsku banku( World Bank), Svetsku zdravstvenu organizaciju(WHO), Svetski fond za divlje životinje(The World Wildlife Fund), Bil i Melinda Gejts Fondacija(Bill and Melinda Gates Foundation), Ford Fondacija i BlackRock.
Deceniju između 2010. i 2020. godine nazvali su Turbulentni tinejdžeri(„the Turbulent Teens„). To vreme im je bilo, trenutak za izgradnju mehanizama da omoguće uspostavljanje temeljnih promena. Vreme transformacije je počelo 2020. godine, da bi fundamentalne promene mogle da „sazru u doslednije znanje, ponašanje i rešenja“.
U svom zaključku WBCSD je predložio kako bi se mogao dogoditi proces prelaska iz „turbulentnih tinejdžera“ u vreme transformacije:
Kriza! Prilika. To je poslovni kliše, ali u tome ima istine.
Iako je za mnoge od nas 2020. godina bila katastrofa, WBCSD je bio među centralnim planerima Nove Normalne Globalne Ekonomije za koje Globalna Pandemija nije mogla stići u pogodnijem trenutku. Bila je izuzetna „slučajnost“ da je prava krizna prilika stigla tačno po rasporedu! Godine 2020. ažurirali su svoju Viziju 2050. Prepoznavši da je došlo vreme za transformaciju, rekli su:
Uprkos ogromnim ljudskim i finansijskim troškovima, pandemija COVID-19 stvorila je priliku za pokretanje i ubrzanje promena potpuno drugačijim tempom nego što smo ranije mislili da je moguće.
Iako su zamislili upravo ovu mogućnost. WBSCD partneri, WEF, broje svoje sretne zvezde. Navodna globalna pandemija Covid-19 bila je prilika za značajne društvene, ekonomske i političke promene kojima su se dugo nadali:
Kriza zvana Covid-19 i politički, ekonomski i društveni poremećaji koje je uzrokovala, temeljno menja tradicionalni kontekst donošenja odluka … Kako ulazimo u jedinstvenu mogućnost za oblikovanje oporavka, ova će inicijativa … obavestiti sve one koji odlučuju o budućem stanju globalnih odnosa, smer nacionalnih ekonomija, prioriteti društva, priroda poslovnih modela i upravljanje globalnim zajedničkim dobrima.
U svom pismu izvršnim direktorima 2021. godine, Larry Fink, predsedavajući BlackRock-a, takođe je izrazio zahvalnost na BlackRock-ovoj sreći proširujući priliku bez presedana koju pruža Covid-19:
Pandemija je predstavila takvu egzistencijalnu krizu … koja nas je naterala da se snažnije suočimo sa globalnom pretnjom klimatskih promena .. Tržišta su počela menjati klimatski rizik .. tada je pandemija uzela maha .. i preraspodelu kapitala ubrzala još više. Verujem da je ovo početak duge, ali ubrzavajuće tranzicije – one koja će se odvijati dugi niz godina i preoblikovati cene imovine svih vrsta .. klimatska tranzicija predstavlja istorijsku priliku za ulaganje.
Fink-ovi komentari opisuju kako je namera da Build Back Better Great Reset (pr.srp. bolja ponovna izgradnja – Veliki Reset) funkcioniše. Čini se da neki ljudi misle da održivi razvoj ima veze sa očuvanjem prirode, spašavanjem planete ili nekim drugim neodređenim „zelenim planom“. Nažalost, daleko je to od istine.
Korporativni lepak
Održivi razvoj kapitalistima dođe kao korporativni lepak koje zajedno drži globalnu mrežu javno-privatnih partnerstava koja zajedno preuzimaju plašt globalnih guvernera. Pod njihovim upravljanjem međunarodni monetarni i finansijski sistem (IMFS) se transformiše. Partnerska mreža zauzeta je kapitalizacijom tržišta karbonskih obveznica(Carbon Bond) u iznosu od 120 biliona dolara kao temeljem novog IMFS -a.
Sve te iste globalne korporacije ključni su članovi globalnog javno-privatnog partnerstva koje koristi lukavo klimatske promene za uspostavljanje novog IMFS -a. Onu koja će učvrstiti njihovu globalnu ekonomsku moć, a time i svetski autoritet.
Ne samo da je navodna globalna pandemija donela pravu krizu upravo u pravo vreme, u još jednoj zaista izuzetnoj slučajnosti, već nas je navikla na promene u ponašanju potrebne za život u našem novom, održivom IMFS -u. Smanjena putovanja, ograničen pristup resursima, niska zaposlenost, mere štednje, oslanjanje na državnu finansijsku podršku i novi oblici valute zasnovani na održivim pokazateljima zainteresovanih strana deo su naše planirane neto nulte budućnosti.
Partneri WEF -a Deutsche Bank sigurno su među svetskim korporacijama koje su toga svesne. Oni su u novembru 2020. objavili članak u kojem je njihov stariji analitičar Eric Heimann opisao šta predstavlja ekonomija neutralna prema ugljeniku:
Uticaj trenutne klimatske politike na svakodnevni život ljudi još uvek je prilično apstraktan. Klimatska politika dolazi u obliku većih poreza i taksi na energiju. Ako zaista želimo da postignemo klimatsku neutralnost, moramo da promenimo svoje ponašanje u svim oblastima života. Veliki zaokret u klimatskoj politici zasigurno će proizvesti gubitnike i među domaćinstvima i među preduzećima. Osim toga, prosperitet i zaposlenje će verovatno znatno patiti.
Još ne postoje odgovarajuće ekonomične tehnologije koje bi nam omogućile da održimo svoj životni standard na način koji je neutralan prema ugljeniku. To znači da će cene ugljenika morati znatno da porastu kako bi naterale ljude da promene svoje ponašanje. Druga (ili možda dopunska) opcija je da se znatno pooštri regulatorni zakon. U kojoj meri bismo mogli biti spremni prihvatiti neku vrstu eko-diktature (u obliku regulatornog zakona) kako bismo prešli na klimatsku neutralnost?
To je u skladu sa zapažanjima bivših i sadašnjih guvernera Engleske Banke. Pre svog odlaska sa mesta guvernera Engleske Banke, Mark Carney je upozorio da će kompanije koje nisu u stanju da ispune regulatorne standarde SDG „bankrotirati bez sumnje“. Drugim rečima, kreditne linije, bez kojih se čak ni multinacionalne korporacije ne mogu nadati da će funkcionisati, biće ograničene samo na one koji sebi mogu priuštiti da sprovedu potrebne promene.
POMAMA ZA LETEĆIM TAKSIJIMA VELIKE AVIO-KOMPANIJE IH VEĆ NARUČUJU
Nedavno, sada kao Specijalni izaslanik UN -a za klimatske akcije i finansije, specijalni savetnik vlade Velike Britanije na konferenciji COP26 i poverenik odbora WEF -a, Carney je pojačao svoju poruku i signalizirao svojim partnerima kako će novi IMFS izabrati korporacijskog pobednika i gubitnika.
Postojaće industrije, sektori i firme koje se dobro snalaze tokom ovog procesa jer će biti deo rešenja. Ali biće i onih koji zaostaju i biće kažnjeni.
Obećavajući blistavu budućnost mogućnosti zapošljavanja, citiraju izveštaj Međunarodne agencije za energiju( International Energy Agency – IEA) Net Zero do 2050. godine: Mapa puta za globalni energetski sektor. Država IEA:
Prelazak na nultu mrežu donosi značajne nove mogućnosti za zapošljavanje, sa 14 miliona radnih mesta stvorenih do 2030. godine … Na našem putu, oko 5 miliona radnih mesta je izgubljeno … što znači da strukturne promene mogu izazvati šokove za zajednice sa uticajima koji se nastavljaju tokom vremena. Ovo zahteva pažljivu pažnju politike kako bi se adresirali gubici zaposlenosti. Od vitalnog je značaja da se minimiziraju teškoće povezane sa ovim poremećajima … lociranje novih objekata čiste energije u teško pogođenim područjima, gde god je to moguće, i pružanje regionalne pomoći.
Ključni poslovi
Zeleni revolucionari poput Mark Carney-a i IEA -e sugerišu da možemo praktično eliminisati tešku industriju, smanjiti proizvodne kapacitete gotovo na nulu, ukloniti fosilna goriva sa domaćeg i komercijalnog energetskog tržišta i, istovremeno, povećati zaposlenost. Ovo će svakako biti iznenađenje za PriceWaterhouseCoopers (PwC), koji su partneri i sa Chatham House-om i sa WEF-om.
PwC je 2018. modelirao radnu snagu budućnosti. Oni su predstavili niz scenarija zasnovanih na megatrendovima i njihovim procenama o tome kako bismo se mogli prilagoditi ovim naizgled neizbežnim nametanjima. Bez obzira na model koji su istakli zajedničku temu, povećana je automatizacija i AI dominacija na radnom mestu. Gubici radnih mesta su neizbežni, rekli su, iako će se otvoriti nova radna mesta.
Upotreba digitalne tehnologije u radu povezana sa povećanom polarizacijom posla između poslova koje uglavnom obavljaju radnici sa niskim nivoom formalnog obrazovanja (‘niskoobrazovani’) i poslova koje obavljaju visokoobrazovani radnici … Pojedinačni gubici usled raseljavanja u vezi sa automatizacijom još nisu procenjeni, ali šira literatura sugeriše da ti gubici mogu biti značajni i trajni. To može … dovesti do značajnog povećanja nejednakosti, posebno ako poslodavci imaju značajnu tržišnu moć.
Dakle, čini se da je osnova za Radnu grupu Green Jobs i poverenje IEA-e u otvaranje novih poslova misterija.
Verovatno je vredno napomenuti da su ovo modelirana predviđanja.
Carney-jev naslednik na mestu guvernera Engleske Banke (BoE), Andrew Bailey, već je izjavio da bi bilo važno rešiti se „neproduktivnih poslova“ i rekao da će gubitak radnih mesta, kao rezultat „krize Covid-19“, bili neizbežni. Ponovo nas je globalna pandemija naizgled prilagodila novoj ekonomiji neutralnoj prema ugljeniku.
„Ekonomski“ odgovor bez presedana
Mark Carney, tadašnji guverner BoE, učestvovao je na simpozijumu Centralnih banaka G7 u Jackson Hole-u, u Vajomingu, četiri meseca pre nego što su prijavljeni prvi slučajevi Covid-19. Na tom sastanku najveća kompanija za upravljanje investicijama na svetu, BlackRock, predstavila je okupljenim centralnim bankarima svoj izveštaj pod naslovom Suočavanje sa Sledećim Padom(Dealing With The Next Downturn). BlackRock je izjavio:
Politike bez presedana biće potrebne za odgovor na sledeću ekonomsku krizu. Monetarna politika je skoro iscrpljena jer se globalne kamatne stope spuštaju ka nuli ili ispod. Fiskalna politika će se sama boriti da blagovremeno obezbedi veliki stimulans sa obzirom na visok nivo duga i tipično zaostajanje u primeni.
BlackRock je izjavio da trenutni IMFS neće moći efikasno odgovoriti na veliku finansijsku krizu:
Konvencionalna i nekonvencionalna monetarna politika funkcioniše prvenstveno kroz stimulativni uticaj nižih kratkoročnih i dugoročnih kamatnih stopa. Ovaj kanal je skoro iscrpljen.
Među bankarima G7 postojao je osećaj hitnosti, što je otkrio Mark Carney. U Avgustu 2019., govoreći na simpoziju u Jackson Hole-u, rekao je:
Najvažnije, destabilizirajuća asimetrija u srcu IMFS-a raste. Multipolarna globalna ekonomija zahteva novi IMFS kako bi ostvarila svoj puni potencijal. To neće biti lako. Istorija uči da prelazak na novu globalnu rezervnu valutu možda neće teći glatko … Tehnološki razvoj pruža potencijal za nastanak takvog sveta. Engleska Banka … bila je jasna .. rok angažmana za bilo koji novi sistem privatnog plaćanja moraju biti na snazi pre svakog pokretanja .. možda putem mreže digitalnih valuta centralne banke … nedostaci IMFS-a postaju sve moćniji. Čak i usputno poznavanje monetarne istorije sugeriše da ovaj centar neće izdržati … Zaključiću dodajući hitnost izazovu Ben Bernanke-a. Završimo maligni zanemareni IMFS -a i izgradimo sistem dostojan raznolike, multipolarne globalne ekonomije koja se pojavljuje.
Jasno je da su kapitalisti prihvatili da je postojeći IMFS gotov pre globalne pandemije. Stoga je BlackRock predložio drugo rešenje.
Preporučili su da se jedna kompanija za upravljanje ulaganjima, na primer BlackRock, stavi na raspolaganje zaduženju za prikupljanje špekulativnih vrednosnih papira i derivata u ime vlada. To bi se moglo učiniti zaobilaženjem svih analiza rizika, omogućavajući centralnim bankama da kupuju ogromne količine nepotrebne imovine za direktno finansiranje vladine politike.
Kada se postignu ciljevi fiskalne politike, koji bi prema njihovom planu bili i ciljevi monetarne politike, privremena stalna postavka mogla bi zatim preći na „izlaznu strategiju“ postavljenu na „horizont politike“.
Preveliko da bi propalo – Opet
Samo mesec dana kasnije ti neobični uslovi nastali su kolapsom tržišta ugovora o ponovnoj kupovini (repo) u SAD -u.
Ugovori o reotkupu su kratkoročni krediti, obično preko noći, gde trgovci obveznicama nude prvenstveno državne obveznice ulagačima sa dogovorom da ih sledećeg dana otkupe po višoj ceni. Ova marginalna razlika je repo stopa.
Kada je došlo do sloma na tržištu repo -a, samo su četiri američka bankarska diva (JPMorgan Chase & Co., Bank of America, Wells Fargo i Citibank (Citigroup Inc.)) držala 25% rezervi Fed -a i 50% američkih državnih obveznica (američke državne obveznice) između njih. Njihova likvidna sredstva bila su u velikoj meri iskrivljena prema trezorima. U svom četvrtom tromesečnom izveštaju za 2019. Banka za međunarodna poravnanja (BIS) objasnila je zašto je to ozbiljan problem:
Repo tržišta preraspodeljuju likvidnost između finansijskih institucija: ne samo banaka, već i osiguravajućih društava, menadžera imovine, fondova na tržištu novca i drugih institucionalnih investitora. Na taj način pomažu drugim finansijskim tržištima u nesmetanom funkcionisanju. Stoga bi svaki trajni poremećaj na ovom tržištu … mogao brzo prostrujati kroz finansijski sistem. Zamrzavanje repo tržišta krajem 2008. bio je jedan od najštetnijih aspekata Velike finansijske krize. Četiri najveće američke banke posebno su se pretvorile u ključne igrače: njihova neto kreditna pozicija … brzo se povećala, dostigavši oko 300 milijardi dolara krajem juna 2019. U isto vreme, sledećih 25 najvećih banaka smanjilo je svoju potražnju za repo finansiranjem.
Direktno finansiranje vlada
Direktni plan BlackRock-a, predstavljen G7 u Avgustu 2019., počeo je stupiti na snagu u Septembru 2019. sa kolapsom repo tržišta. Samo nekoliko meseci kasnije, kada je SZO proglasila globalnu pandemiju, ekonomski uslovi i okolnosti postali su još neobičniji.
BlackRock je objasnio kako je kretanje direktno omogućilo ekonomski odgovor na globalnu pandemiju:
Buduća evolucija i globalno širenje epidemije koronavirusa vrlo su neizvesni … suzbijanje i društveno distanciranje na kraju se postižu smanjenjem ekonomske aktivnosti … To zahteva odlučan, preventivan i koordiniran odgovor politike … Sveobuhvatni globalni odgovor trebao bi imati sledeće elemente:… Velikodušna podrška u slučaju bolovanja i planovi rada na kraće radno vreme za stabilizaciju prihoda i ograničavanje gubitka radnih mesta … proširenje sredstava za kreditiranje … Monetarna politika trebala bi se bazirati na sprečavanje neopravdanog pooštravanja finansijskih uslova i osigurati funkcionisanje finansijskih tržišta.
Tokom samita G7 u Cornwall-u 2021. finansijski mediji su preneli da su se „svetski lideri“ složili da nastave QE. Nisu se dogovorili da će nastaviti bilo šta, tu su odluku mesecima ranije doneli BlackRock i okupljeni bankari G7 u Jackson Hole-u. Moramo prestati sa zabludama da su političke marionete prodefilovale pred TV kamerama. Oni(političari) ne kontrolišu ništa.
Nakon sastanka, centralni bankari su svetu objavili svoje saopštenje:
Nastavit ćemo raditi zajedno kako bismo osigurali snažan, održiv, uravnotežen i inkluzivan globalni oporavak koji se bolje i zelenije gradi od pandemije Covid-19 … Naglašavamo potrebu ozelenjavanja globalnog financijskog sistema tako da se pri finansijskim odlukama uzimaju u obzir klimatska razmatranja … Obavezujemo se povećati i poboljšati naše doprinose za finansiranje klime do 2025. godine, uključujući povećanje finansija i finansiranje rešenja zasnovanih na prirodi … Takođe se obavezujemo na globalni minimalni porez od najmanje 15% za svaku zemlju pojedinačno.
Centralne banke su tada povećale meru direktnog kretanja.
QE je pružio velikodušnu podršku za vreme bolovanja, a šeme rada sa kratkim radnim vremenom korištene su za stabilizaciju prihoda i ograničavanje gubitka posla. Nikada nije bilo naučnog obrazloženja ili koristi od javnog zdravlja za karantine i zatvaranja. Dizajnirani su kako bi stvorili sveobuhvatan globalni odgovor za proširenje finansiranja zajmova u cilju zaštite i osiguranja funkcionisanja finansijskih tržišta.
U Januaru 2020., upravo u vreme izgradnje globalne pandemije, Svetski ekonomski forum (WEF) objavio je njihove Mere za održivo stvaranje vrednosti(Metrics for Sustainable Value Creation). Time su uspostavljeni kriterijumi SDG-a prema kojima će se oceniti sva investicijska imovina.
U Martu 2020., kako je proglašena pandemija, WEF je kombinovao svoje održive mere u zaštitu okoline, društva i upravljanja (ESG). WEF je izjavio:
U svetlu sve većih dokaza, aktivizma i regulacije, investitori uključuju klimatske aspekte u svoje odluke o ulaganju. Na primer, grupa investitora koja upravlja imovinom od 118 triliona dolara sada očekuje od kompanija da objave podatke u skladu sa Radnom grupom za finansijska otkrivanja vezana za klimu (TCFD).
Sve veći dokazi proizvedeni su kompjuterskim modelima, aktivisti su bili ljudi poput Mark Carney-a, koji su pretili bankrotom ako se oni ne budu pridržavali, a propise (TCFD) je utvrdio Odbor za finansijsku stabilnost BIS -a. To je značilo da je celi sistem na kraju došao pod kontrolu Banke za međunarodna poravnanja(Bank for International Settlements).
Global PPP – Veliki Reset
Mere novog kapitalizma definišu održivo ulaganje kao i svako u kompaniji sa dobrim ESG rejtingom. Budući da su ciljevi održivog razvoja vezani za klimatske promene potkrepljeni međunarodnim sporazumima, kompanije sa visokim ESG -om smatraju se sigurnim ulaganjima. Neće preživeti samo ona preduzeća koja ne dobiju dobru ocenu ESG-a.
Sada WEF želi ažurirati svoju ocenu ESG -a tako da zabeleži „R“(najbolju ocenu) za otpornost. Ovo predstavlja način na koji je ovaj sistem dizajniran za rad. Sistem ocenjivanja je proizvoljan i u potpunosti je pod kontrolom starijih partnera u globalnom javno-privatnom partnerstvu novog kapitalizma. Samo one korporacije koje su najspretnije u preskakanju desnih obruča u pravo vreme dobitće koristod ESG (R?) Sistema ocenjivanja kapitala. Pobednik uzima celu igru, a nagrada je primamljivo blizu. Država WEF:
ESG, koji je postao široko korišten skup mernih podataka, uključuje analizu okoline, društvenih i upravljačkih faktora pri određivanju u koje programe, fondove i kompanije ulagati. Sa ovim fokusom na transformaciji, upotreba ESG okvira verovatno će se povećati što je više postojećih i novonastala preduzeća ili novi projekti doživljavaju veliki broj dodatnih ulaganja, kako u privatni kapital, tako i od strane vlada širom sveta: na primer, Evropski zeleni dogovor u iznosu od 1 bilion dolara i plan održive infrastrukture u iznosu od 2 biliona dolara u SAD -u.
Iako će pravi multinacionalne korporacije i privatni investitori profitirati od prelaska na novi IMFS sa neutralnim ugljenikom, porezni obveznik ga subvencioniše. Nije ni čudo što su toliko željni borbe protiv klimatskih promena. Zauzvrat, kako su istakli Deutsche Bank i drugi, možemo očekivati da će naš „prosperitet i zaposlenost“ „znatno patiti“.
Ovo počinje izgledati kao neofeudalizam.
Ako želite nešto više da pročitate o ovoj temi,tekst po kom se ovaj članak vodio, možete pronaći na ovom linku – https://www.ukcolumn.org/article/the-not-so-great-carbon-reset
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Nulta Tačka/Technocracy
