U svetu preplavljenom uticajima „zdravog života“, raznim dijetama i viralnim video-snimcima „šta jedem za jedan dan“, lako je izgubiti se u moru izbora koji obećavaju zdraviji život. Ali šta se dešava kada potraga za dobrom ishranom pređe u opsesiju koja kvari mentalno zdravlje? To je surova stvarnost ortoreksije — novog poremećaja u ishrani koji se često ignoriše, a koji sve više dobija na značaju među onima koji vode računa o zdravlju. Put od strasti prema zdravoj ishrani do nezdrave opsesije je opasan i mnogi mladi ljudi ga prolaze u tišini.
Razumevanje i suočavanje sa ortoreksijom nije samo prepoznavanje simptoma — već i borba protiv društvenih pritisaka koji je podstiču, kao i učenje da se prepoznaju štetni, kruti obrasci razmišljanja koji vode u paranoju, osećaj manje vrednosti, stalnu brigu o „toksičnosti“ hrane i strah od jedenja. Pitanje koje ostaje jeste: možemo li pronaći način da volimo zdravlje, a da pritom ne izgubimo dodir sa stvarnošću?
Zabranjena istina! Niko neće moći da se sakrije | Mario Zna | EP. 352
Tanka granica: Zdrava ishrana ili ortoreksija?
Zamislite sledeće: Na putovanju ste sa prijateljima i svratite u lokalni restoran. Jedan prijatelj, poznat po strogoj ishrani, deluje uznemireno i nemirno kada ugleda meni. Izabere nešto „zdravo“, ali se odmah brine zbog potencijalnih ulja i konzervansa u jelu. Izgleda kao razumna briga, ali iza toga krije se duboka anksioznost.
Ortoreksijska nervoza, termin koji je 1997. skovao doktor Stiven Bretman, opisuje upravo takav slučaj. To je poremećaj u ishrani koji karakteriše opsesija hranom koja se smatra zdravom, ali na štetu mentalnog zdravlja. Ime znači „pravi apetit“, a paradoks je da pojedinac traži „pravu hranu“, ali pritom ozbiljno narušava svoje psihičko stanje. Kada zdrava ishrana postane OPSESIJA ili osećaj NEPRIPADNOSTI, prestaje da bude zdrava.
Više od ishrane — kruti stavovi i emocionalni haos
Ortoreksija nije samo izbor zdrave hrane, već i verovanja i emotivni nemir koji prati ove izbore. Dr Rafaat Girgis, sertifikovani psihijatar, ističe da ortoreksija naizgled deluje kao zdrava ishrana, ali osoba koja je pati nema istu fleksibilnost kao neko ko jede zdravo, ali dopušta sebi slobodu.
Koreni ortoreksije su višeslojni i povezani sa društvenim pritiscima i širenjem „savršene“ prehrane putem društvenih mreža. „Šokantno je koliko ljudi na TikToku i Instagramu promovišu stroge dijete, a ne razmišljaju da li su te navike zaista održive ili uravnotežene,“ objašnjava nutricionista Emi Šapiro.
🌐 „Prenaseljenost“ planete je najveća nihilistička laž – pad nataliteta preti da uništi civilizaciju, upozorava Maskhttps://t.co/Lql4mt9WLR
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 8, 2025
Od težnje ka savršenstvu do straha od hrane
Za razliku od drugih poremećaja u ishrani koji su povezani sa telesnom slikom i željom za mršavljenjem, ortoreksija se fokusira na „čistoću“ hrane. To je često teže prepoznati jer se uklapa u savremene narative o zdravlju i dobrobiti. Takođe, može biti povezana sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem i anksioznošću, stvarajući kompleksnu mrežu simptoma.
Društvene mreže dodatno podstiču brigu i perfekcionizam. Fotografije savršeno uređenih salata i stroge dijete postaju norma, dok se stvarni život iza scene prećutkuje. Ovo stvara pritisak i osećaj manjka, što može posebno loše uticati na one koji već imaju problema sa ishranom.
Ljudi sa ortoreksijom često osećaju potrebu za detoksikacijom zbog „nečistoće“ hrane, što pogoršava začarani krug strožih pravila i većih strahova.
Kako se izlečiti: Povratak ravnoteže
Borba protiv ortoreksije zahteva više od saveta za ishranu. Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) pokazala se kao ključna u razbijanju negativnih obrazaca razmišljanja. „KBT pomaže da se prepoznaju i ospore štetne misli koje pokreću opsesije,“ objašnjava dr Girgis.
„Nije cilj pronaći savršenu dijetu, već onu koja je održiva i ispunjava nutritivne zahteve,“ dodaje Emi Šapiro.
Podrška porodice i prijatelja je neprocenjiva. „Podrška je ključna jer proces izlečenja može biti dug i izazovan,“ ističe Šapiro.
Najvažnije je imati strpljenje i prihvatiti da oporavak nije trka, već maraton. Samo tako se može postići dugoročna i zdrava promena.
