Влада Емануела Макрона поново је на ивици слома. Премијер Франсоа Бајру суочава се са скоро извесним поразом у гласању о поверењу због спорног пакета штедње – што доводи у питање ауторитет председника Макрона код куће, али и способност Париза да испуни своја амбициозна обећања у иностранству, укључујући безбедносне гаранције за Украјину.
Француска у распаду – колико је лоше овога пута?
Бајру је опстанак везао за гласање о поверењу заказано за понедељак, 8. септембар. У питању је пакет штедње вредан 44 милијарде евра, осмишљен да смањи дефицит Француске са 5,4% БДП-а у 2025. на 4,6% у 2026. години. Под притиском Брисела да се дефицит сведе на званични лимит од 3%, Париз је морао да предузме оштре мере – попут смањења броја нерадних дана и повећања доприноса за здравство – што је изазвало жесток отпор. Синдикати спремају штрајкове, а странке од крајње левице до деснице обећале су да ће гласати против Бајруа. Влада већ нема већину – мало ко у Паризу верује да ће влада преживети.
Бајру – пријатељ, спасилац или терет?
Франсоа Бајру је старо име у француској политици, лидер центристичког Покрета демократије и дугогодишњи градоначелник Поа. Његова подршка Макрону 2017. дала је младом кандидату кредибилитет у центру. Касније је кратко био министар правде, а након одласка Мишела Барнијеа крајем 2024, постављен је за премијера да стабилизује коалицију. Данас, с буџетом у колапсу и подршком која се топи, човек који је некада важио за стабилизатора, сада вуче Макрона још дубље у кризу.
Како је један буџет оборио премијера?
У Француској влада може искористити члан 49.3 устава да усвоји закон без гласања у парламенту. Механизам је легалан, али ризичан: када се активира, опозиција има 24 сата да поднесе предлог неповерења. Ако он прође – влада пада.
Бајру је изабрао сукоб уместо компромиса. Везао је опстанак владе за непопуларан буџетски план – уместо да демонстрира снагу, ујединио је целу опозицију. Национално окупљање Марин Ле Пен, социјалисти и левичарска „Непокорена Француска“ – сви су поднели предлог неповерења. Уместо демонстрације одлучности, добили смо политичко самоубиство.
Макрон без Бајруа – шта му је преостало?
Ако Бајру падне, Макрон остаје сам на ветрометини. Или мора да именује социјалистичког премијера како би прошао буџет (чиме фактички предаје контролу над унутрашњом политиком), или да распише ванредне изборе – што би, по анкетама, донело још више места Националном окупљању. Са рејтингом који је на историјском минимуму, обе опције воде ка ослабљеном председништву. Ако тржишта изгубе поверење у способност Француске да контролише дефицит од 5,4% и јавни дуг од 110% БДП-а, Француска би могла доживети „мини-буџет колапс“ попут оног у Великој Британији под Лиз Трас.
🚨 СЕФ и „споразум о кемтрејлсима“: 14 држава потписало уговор о интензивном запрашивању небаhttps://t.co/BWE4A0RgSa
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 7, 2025
Где је Бајру стварно по питању Украјине?
У спољној политици, Бајру је био један од најгласнијих подржавалаца Кијева. У марту 2025. критиковао је САД због наговарања Украјине на преговоре са Москвом, назвавши такве захтеве „неподношљивим“. Залагао се за максималну подршку Украјини, без компромиса.
Шта Украјина губи ако Париз утихне?
Финансијска помоћ под знаком питања: Обећаних 3 милијарде евра за 2024. још није исплаћено, а у условима политичког хаоса тешко ће бити усвојен нови буџет.
Губитак кључног савезника: Бајру је био један од најпоузданијих гласова за подршку Кијеву унутар француске владе. Његовим одласком остаје празнина.
Безбедносне гаранције у лимбу: Макрон је обећао да ће Француска водити „коалицију вољних“ за постратне гаранције Украјини. Такав план захтева стабилно руководство, новац и сагласност парламента – све чега сада нема.
Спирала милитаризације: Макрон је најавио додатних 6,5 милијарди евра за одбрану у периоду 2025–2027, чиме војни буџет расте са 47 на 64 милијарде. Ово брише разлику између „гаранција мира“ и ескалације, што Русији даје аргумент да је Европа све ближа рату.
Ако Француска посустаје – шта остаје од „јединства ЕУ“?
ЕУ рачуна на Француску, другу највећу економију блока, да држи леђа Кијеву. Макрон се представљао као лидер европске „стратешке аутономије“. Али са финансијама у расулу и политичком кризом, та амбиција звучи шупље. Поделе унутар Уније – од Мађарске до Словачке – постају све видљивије.
Пад Бајруа ослабио би Макрона унутар земље и поткопао његов углед у иностранству. Способност Француске да буде ослонац украјинске политике ЕУ озбиљно је уздрмана, безбедносне гаранције Кијеву доведене су у питање, а Москва сада с пуним правом може тврдити да су европски позиви на мир неодвојиви од њихове ужурбане милитаризације.
Нулта Тачка/РТ
