MOŽE LI LEK PROTIV ŽGARAVICE POMOĆI U LEČENJU COVID-19?
U prvim danima pandemije COVID-19, lekari u Vuhanu primetili su nešto iznenađujuće. Mnogi stariji pacijenti koji su preživeli virus bili su siromašni: nije baš demografska kategorija za koju biste očekivali da će se dobro snaći u zdravstvenoj krizi.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Pregled medicinske dokumentacije preživelih otkrio je da je značajan broj bolovao od hronične žgaravice i da je uzimao jeftin lek zvan famotidin, ključni sastojak Pepcida. (Bogatiji pacijenti obično su uzimali skuplji lek omeprazol, koji se nalazi u Prilosec-u.)
Da li je supresor kiseline pomogao ljudima da prežive COVID-19?
Ovako počinju mnoge medicinske studije, rekao je profesor biomedicinskog inženjeringa Phil Bourne, koji je dekan i osnivač Fakulteta za nauku o podacima. „Često postoji fenomen koji lekari prijavljuju anegdotski, ili se to usput spominje u određenom istraživačkom radu, i koji daje trag – udicu“, rekao je on.
Obično, kako bi saznali da li je lek efikasan u lečenju određenog zdravstvenog stanja, naučnici razvijaju prospektivna klinička ispitivanja. Ali ova metoda je skupa i može potrajati godinama, istakao je Bourne. Kada se suočite sa globalnom pandemijom, korisno je istražiti druge opcije.
Tu dolaze naučnici koji se bave podacima. Born i viši naučnik UVA-e Cameron Mura radili su sa međunarodnim timom istraživača na analizi podataka iz baze podataka koja sadrži medicinsku dokumentaciju miliona pacijenata sa COVID-19 koji žive u 30 različitih zemalja. Tim je smanjio taj broj na oko 22.000 ljudi, što je najveći uzorak za studiju o famotidinu i bolesti do sada.
„Moć elektronskog zdravstvenog kartona, koji se zaista tek treba u potpunosti shvatiti kao istraživački alat, je u tome što ste odjednom dobili sve ove podatke koje možete iskopati da vidite ima li osnova za ono što ste usput utvrdili ili je to anegdotski“ rekao je Bourne.
Analiza tima, objavljena u časopisu Signal Transduction&Targeted Therapy (iz izdavačke grupe Nature), pokazala je da podaci podržavaju nalaze drugih studija manjeg obima. Čini se da se famotidin, kada se isporučuje u visokim dozama (ekvivalent od oko 10 tableta Pepcid), poboljšava šanse za preživljavanje pacijenata sa COVID-19, posebno kada se kombinuje sa aspirinom. Čini se da takođe otežava ozbiljnost progresije bolesti, čineći da pacijenti sa manjom verovatnoćom dođu do tačke u kojoj im je potrebna intubacija ili respirator.
Sledeći izazov je bio shvatiti zašto. Naučnici podataka kao što su Mura i Bourne obavljaju opsežne detektivske poslove za medicinske analize poput ove, gledajući postojeće informacije i oslanjajući se na biohemijske i molekularne principe da predlože kohezivnu teoriju koja pomaže u rasvetljavanju obrazaca na nivou populacije koje identifikuju.
Mura ovo naziva „pričom o tkanju“ na osnovu podataka. Morao je da radi unazad od ogromnih grupa ljudi i da izvede neke moguće zaključke o tome šta se dešava na potpuno drugačijoj skali – skali proteina koji su „milioniti deo veličine mrava“, rekao je on.
Jedan od najopasnijih fenomena koje COVID-19 može izazvati u vašem telu je nešto što se naziva citokinska oluja, što je potencijalno fatalno pojačanje imunološkog odgovora. Kada se razbolite, vaš imunološki sistem oslobađa upalne proteine zvane citokini koji vašim imunološkim ćelijama govore kako da se bore protiv infekcije. Ali kod težih bolesti, proizvodnja citokina može izmaći kontroli, postajući neregulisana.
„U osnovi, vaš imunološki sistem postaje ošamućen i počinje napadati stvari poput vašeg inače zdravog plućnog tkiva jer je toliko očajan da uništi invazivni virus“, rekao je Mura. „Vaša fiziologija u suštini koristi čekić protiv patogena kada bi muva bila dovoljna.“
LG POSTAVLJA NOVI REKORD U 6G PRENOSU PODATAKA NA 100 METARA
Teorija tima je da famotidin potiskuje tu reakciju. Iako je razvijen sa posebnom svrhom – da blokira histaminske receptore koji pomažu u stvaranju kiseline u vašem želucu – famotidin, kao i svi drugi lekovi, može izazvati nuspojave. Mura i njegove kolege veruju da bi ometanje citokinskih oluja mogla biti jedna od njih.
„Možda je u pitanju slučaj da famotidin ima blagotvorno dejstvo van cilja“, rekao je Mura. Uopšteno smatramo da su neželjeni efekti loši, ali u nekim slučajevima se mogu iskoristiti za lečenje drugih stanja. U budućnosti je moguće da bi se famotidin mogao nameniti za ovu upotrebu.
Ali nalazi tima nisu daleko od konačnih. Druge studije su ponudile oprečne slike o tome šta famotidin može učiniti za pacijente sa COVID-19: Neki su otkrili da ima neutralni efekat, a neko je čak sugerisao da bi to moglo biti štetno. Mura, Bourne i njihove kolege nedavno su objavili pregled postojećih istraživanja na tu temu, zajedno sa sugestijama za okvir koji bi mogao pomoći u usklađivanju kontradiktornih izveštaja.
Ipak, sa svojim jedinstvenim fokusom na kombinovanje famotidina sa aspirinom i impresivno velikom veličinom uzorka, studija tima bacila je dodatno svetlo na jeftin i siguran potencijalni tretman koji bi lekari mogli lako da prepišu. Usred međunarodne zdravstvene krize, studija je takođe postavila važne temelje za dalja istraživanja.
„Na naučne studije se ponekad gleda kao na kraj, sve u svemu, ali one su zapravo samo polazište ili odskočna daska“, rekao je Mura. „Svaka dobra studija postavlja više pitanja nego što odgovara, a nauka o podacima često pokreće taj proces.“
