PSIHOLOŠKI TERET PANDEMIJE COVID-19 MOŽE DOPRINETI IZBIJANJU NASILNIH PROTESTA I BESU PROTIV VLADA ŠIROM SVETA
Pandemija COVID-19 najteža je globalna zdravstvena kriza 21. veka. Dok se medijski izveštaji i smernice politike fokusiraju na zdravstvene i ekonomske aspekte pandemije, novo istraživanje sugeriše da pandemija takođe destabilizuje temeljni odnos između građana i države.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
„Pandemija je poremetila naš normalan način života, stvarajući frustracije, društvenu isključenost bez presedana i niz drugih briga“, rekao je Henrikas Bartusevičius, istraživač Instituta za istraživanje mira u Oslu i koautor u članku objavljenom u časopisu Psychological Science. „Naša istraživanja pokazuju da je psihološki danak preživljavanja pandemije takođe podstakao anti -vladine i antisistemske stavove koji su doveli do političkog nasilja u brojnim zemljama.“
Bartusevičius i njegove kolege pitali su 6.000 odraslih osoba iz Sjedinjenih Država, Danske, Italije i Mađarske da li je i kako je pandemija COVID-19 negativno uticala na njihovo zdravlje, finansije, odnose i prava. Ispitanici su zamoljeni da prijave da li osećaju nezadovoljstvo svojim društvom i vladama i da li su bili motivisani da se uključe ili su već bili uključeni u proteste ili političko nasilje.
Rezultati ovog istraživanja otkrili su upečatljive veze između psihološkog tereta COVID-19 i izrazito remetilačkih osećaja i ponašanja, uključujući upotrebu nasilja u političke svrhe. Nasuprot tome, istraživanje nije otkrilo konzistentne korelacije između psihološkog tereta pandemije COVID-19 i motivacije za bavljenje mirnim oblicima aktivizma.
VAŽNO! DANSKA I ISLAND KAŽU DA VAKCINACIJA NIJE DOVELA DO IMUNITETA STADA
„Takođe smo bili iznenađeni kada smo otkrili da psihološki teret COVID-19 ne treba dodatne okidače za podsticanje političkog nasilja“, rekao je Bartusevičius. „Naizgled je to dovoljno samo po sebi.“
Psihološki teret pandemije COVID-19 ukupan je psihološki danak preživljavanja pandemije. To je zbir pojedinačnih stresova koje osoba doživi tokom pandemije i odgovora koje vlade preduzimaju protiv nje, kao što su mere zaključavanja, obavezno nošenje maski i direktive o fizičkom distanciranju.
Istraživači su otkrili da u Sjedinjenim Državama, oni koji su imali veći psihološki teret COVID-19, takođe su se češće prijavljivali za učešće u nasilju tokom protesta i kontraprotesta Black Lives Matter. Pandemija i povezane blokade možda su doprineli frustracijama koje su se pojavile u ovim događajima, rekli su istraživači.
„Ovo je prvi put u modernoj eri da se visoko individualizovane zapadne demokratije suočavaju sa velikom pandemijom“, rekao je koautor Michael Bang Peterson, istraživač sa Univerziteta Aarhus u Danskoj. Pre pandemije bilo je malo znanja o tome kako će društva odgovoriti na takvu krizu ili se nositi s njom. „Naše istraživanje predstavlja jedan od prvih dokaza o ometajućem potencijalu pandemije i povezanih blokada“, rekao je on.
Istraživači su otkrili razlike među narodima, pri čemu su danski ispitanici prijavili najmanji teret COVID-19, a mađarski najveći. Međutim, nije bilo značajnih razlika u efektima opterećenja COVID-19 u četiri zemlje. Na primer, iako se prosečni Danac osećao manje opterećen pandemijom od ispitanika u drugim zemljama, Danci koji su se osećali više opterećeni pokazali su antisistemske stavove i motive za političko nasilje slične onima prijavljenim drugde.
Istraživači su predložili nekoliko potencijalnih objašnjenja zašto pandemije mogu dovesti do građanskih nemira. Pandemija i blokade nisu jednako pogodile određene društvene grupe, verovatno stvarajući percepciju nepravde i besa koji se, zauzvrat, mogu usmeriti protiv vlada. Takođe, psihološki teret COVID-19 može doprineti društvenoj isključenosti i marginalizaciji s nestankom normalnog društvenog života, što bi moglo podstaknuti antisistemske stavove i motive za političko nasilje.
Istraživači su zaključili da bi nakon pandemije programi oporavka trebalo da učine više od rešavanja problema javnog zdravlja i ekonomije; oni takođe treba da nastoje da poprave odnos između građana i političkog sistema.
Referenca: „Psihološki teret pandemije COVID-19 povezan je sa antisistemskim stavovima i političkim nasiljem“ Bartusevičius, H., Bor, A., Jorgensen, F. i Petersen, M. B., 9. avgusta 2021, Psihološke nauke.
