SMRT TRANS AGENDE! Nobelovka Kristina Volhard rasturila sve tvrdnje o broju polova!
Kao za inat, izgleda da se „agendašima“ i njihovim teorijama uvek suprotstavi najveće ime nauke iz određenog polja. Kao što su najveća imena medicine poput nobelovca Lika Montanjea osporili korona histeriju tako i sada nobelovka Kristina Nuslein Volhard u najnovijem intervju ruši narativ trans ideologije i LGBT histerije.
Ona je između ostalog u intervju za magazin EMMA.de izjavila da verovanja da postoji više polova nenaučno.
Redakcije Nulte Tačke u celosti prenosi intervju dobitnice Nobelove nagrade u nastavku teksta:
„Postoji jedan pol koji proizvodi jajašca, ima dva X hromozoma. To se zove žensko. A tu je i drugi koji stvara spermu, ima X i Y hromozom. To se zove muško. A kada se jajna ćelija spoji sa spermatozoidom, rađa se novo biće.“- počela je Volhardova
Uvek su popularni primeri iz životinjskog sveta, koji imaju za cilj da dokažu postojanje mnogih polova. Pa šta je sa puževima, na primer?
Oni su hermafroditi. Imaju ispermu i jajne ćelije. Dakle, mogu se ploditi. Međutim, obično se pare sa drugim pužem. Jer kada se pari sa samim sobom, potomstvo je apsolutno jednako. Međutim, ako dva različita organizma pomešaju svoj genom, postoji veći opseg varijacija i potomci su obično održiviji. Zato je ovaj princip preovladao u prirodi. Činjenica da postoje hermafroditi ne menja činjenicu da postoje dve zametne ćelije, jajašce i spermatozoid, a samim tim i dva pola.
Međutim, 2017. godine Nemački Savezni ustavni sud je odlučio da, pored „ženskog“ i „muškog“, treba da postoji i treći rod „raznolik“ za interpolne osobe.
„Interseksualnost je uzrokovana veoma retkim devijacijama, na primer u hromozomskom skupu. Ali interseksualne osobe imaju i karakteristike oba pola, nisu treći pol.“
Ali postoji širok raspon unutar biološkog pola.
„Naravno. Postoje veoma „ženstveni“ muškarci i veoma „muževne“ žene, što ne samo da ima veze sa kulturnim faktorima, već i sa različitim nivoima hormona, između ostalog. Postoji ogroman spektar. To je uzbudljiv deo.“
Međutim, trenutna politički korektna formulacija nije da se biološki muškarac „oseća kao žena“ i da društvo i zakonodavci treba da mu daju priliku da živi u svom željenom polu.
Ali: Ova osoba uopšte nije muškarac, već je zapravo žena.
To je glupost! To je želja. Ima ljudi koji žele da promene pol, ali ne mogu to da urade. Dečaci stoga imaju različite polne karakteristike od devojčica i to se ne može poništiti. Ljudi zadržavaju svoj pol doživotno. Naravno, hormoni se mogu iskoristiti da devojka koja uzima testosteron, na primer, dobije dubok glas i pusti bradu. Ali od toga, devojčici neće izrasti testisi i neće proizvoditi spermu. A biološki mužjaci ne proizvode jaja, čak ni sa hormonima, i ne mogu da rađaju decu.
Problem sa ovim nastaje kada dođe do nepovratnih intervencija. Sa operacijama u svakom slučaju. Ali hormoni takođe dodaju telu nešto što tamo nije namenjeno. Hormoni prouzrokuju mnogo toga u telu – na raznim nivoima, kako fizički tako i psihički. Mislim da je izuzetno smelo pravilno dozirati i stalno ga uzimati. Telo to ne može dobro podneti na duge staze. Svaki hormon koji uzimate ima neželjene efekte. Uzimanje hormona je inherentno opasno.
Ubuduće bi mladi stariji od 14 godina trebalo da sami odrede svoj pol.
Ovo je ludilo! Sa 14 godina mnoge devojke su nesrećne u pubertetu. To znam i ja sam bio nesrećna sa 14 godina i više sam želela da budem dečak. Tada nisam smela ni da nosim pantalone niti da se šišam. Mnogo puta sam pomislikla: radije bih bila muškarac! Jer ako želite da radite posao u kojem muškarci dominiraju, onda je, naravno, bolje ako ste i vi to. Ali onda morate pronaći način da potvrdite sebe. To je ono što savetujete devojkama i čime ih morate podržati u takvim trenucima.
Da li mislite da je ispravno da zakonodavstvo dozvoljava ljudima da se podvrgnu takozvanoj promeni pola?
Zakonodavac uopšte ne može dozvoliti promenu pola. On samo kaže: Od sada ova žena može da tvrdi da je muškarac. I obrnuto. Biološku osnovu apsolutno ne treba menjati. A ako muškarac sada tvrdi da je žena i ulazi u sport da se takmiči sa tamošnjim ženama, onda je to problem. Zbog svojih muških hormona ova osoba je jača i brže trči. To je u suštini kao doping.
Savezni ustavni sud je doneo nekoliko presuda o transseksualnosti i interseksualnosti koje se bave pojmom roda. U presudi iz 2017. stoji: „U medicinskim i psihosocijalnim naukama postoji široka saglasnost da se pol ne može odrediti ili čak proizvesti samo na osnovu genetsko-anatomsko-hromozomskih karakteristika, već je određen i društvenim i psihološkim faktorima.“ Šta kaže biolog i dobitnik Nobelove nagrade?
ŠANGAJ U MRAKU- Kinezi uveli mere štednje električne energije
Ovo je besmislica. Kako se osećate mogu promeniti društvene i psihološke okolnosti. Ali ne biološki pol.
Na kraju krajeva, ova formulacija dolazi od Nemačkog medicinskog udruženja.
I vi ste očigledno zbunjeni: razlika između pola i roda. Naravno, postoji raspon kada je u pitanju pol, socijalni pol, dok je biološki pol samo ženski ili muški. Naravno, devojka može poželeti da ima muško ime. To je već bio slučaj.
Kada je doktorantka biologije Mari-Luiz Volbreht htela da održi predavanje o rodnoj ravnopravnosti na Humbolt univerzitetu u „Noći nauka“, došlo je do protesta. Univerzitet je otkazao predavanje.
Hoće li sada da ukinu i nastavu biologije? Zar više ne želimo da znamo ko smo i kako se određuje pol? Zar to više niko ne treba da uči jer je sranje? Sećam se, međutim, da je bilo kampanja mržnje protiv istraživača koji je otkrio gen koji određuje pol na Y hromozomu još kasnih 1980-ih. Očigledno, optužen je da je učinio nešto strašno čovečanstvu samo zato što je otkrio gen koji stimuliše proizvodnju testosterona. To je bilo potpuno ludo, bila sam užasnuta! Ali vidite da ljudi nemaju pojma o biologiji. Nedostatak obrazovanja u ovoj oblasti je užasan.
Da li ste i sami iskusili ovakvu vrstu neprijateljstva prema činjenicama i nauci?
Naravno. Ako istražujete embrione, već ste negativac, jer svi odmah pretpostavljaju da ne planirate ništa drugo nego da manipulišete embrionima. Trebalo je samo da otvorim usta i kažem da sam istraživala embrione – čak i ako su to bili samo embrioni muva – i bila sam napadnuta! Nažalost, neprijateljstvo prema nauci u Nemačkoj je posebno izraženo.
U suštini, nije u redu zabraniti predavanje jer mislite da možda nešto nije u redu sa njim. U ovom slučaju, međutim, doktorant je želeo da objasni nešto što ima u svakom udžbeniku. Ova mešavina osetljivosti i moralne arogancije uparene sa neznanjem je prosto fatalna.
Poricanje bioloških činjenica ide iznenađujuće daleko. Nedavno je transaktivistička scena zahtevala da se sakaćenje ženskih genitalija više ne opisuje kao takvo. Razlog: vulva sama po sebi nije deo ženskog tela.
Savršeno je jasno da transseksualci ne treba da budu diskriminisani. Kada se prema ljudima postupa loše, to je loše. Ali ne mogu svima nametati svoje ideje kao činjenice.
