Specijalni tužilac Stejt Departmenta koji istražuje Bajdenove kriminalne radnje NESTAO!
Prema izveštajima, specijalni savetnik zadužen za istragu nezakonitog uklanjanja i zadržavanja poverljivih dokumenata od strane predsednika Bajdena misteriozno je nestao.
Hur je imenovan 12. januara , a zatim je iznenada nestao nakon što je pronašao dokaze da je Bajden ukrao poverljiva dokumenta i sakrio ih u svom domu.
Zerohedge.com izveštava: Hur će se očigledno suočiti sa pojačanim uporednim ispitivanjem. Mnogi umovi zabrinuti su da, još jednom, može postojati velika razlika u tome kako Ministarstvo pravde progoni Trampa u odnosu na njegove protivnike.
Sa tadašnjom državnom sekretarkom Hilari Klinton i njenim posedovanjem poverljivih dokumenata na privatnim serverima e-pošte, Ministarstvo pravde je bilo toliko susretljivo da se činilo da je zahteve slalo u korpama za poklone, a ne kao sudske pozive .
Toni Bler poziva na uvođenje DIGITALNOG IDENTITETAhttps://t.co/83apDjJOsL
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 18, 2023
Pošto su istražitelji Stejt departmenta radili na utvrđivanju potencijalnog kompromitovanja poverljivih informacija, ona i neki članovi njenog osoblja u početku nisu u potpunosti sarađivali i odbili su da predaju njene mejlove i druge dokaze; Klintonova je odbila da razgovara sa generalnim inspektorom Stejt departmenta.
Na kraju, FBI je prekinuo poslove sa njenim bliskim saradnicima kako bi osigurao njihovu saradnju. Kasnije je dodatni poverljivi materijal pronađen na laptopu bivšeg republičkog poslanika Entonija Vajnera (DN.I.), koji je bio u braku sa najboljom Klintonovom pomoćnicom Humom Abedin – 49.000 mejlova, potencijalno relevantnih za istragu Klintonove.
Većina javnosti u to vreme je verovala da je Klintonova trebalo da bude optužena u tom slučaju, a skoro polovina Amerikanaca je počela da smatra da je FBI politički kompromitovan ili nepoverljiv.
Hur će možda na kraju odgovoriti na sva ova pitanja ako bude pronađen, ali će ga pitati ne samo da li će biti optužbi protiv predsednika Bajdena, već i kako je istražio optužbe.
Sa Trampom, FBI je sledio poznati pristup bez ograničenja da ga progoni, uključujući raciju na njegovu kuću u Mar-a-Lagu.
Da budemo jasni, postoje značajne razlike između slučajeva Trampa i Bajdena. Trampova optužnica detaljno opisuje navodne napore da se prikriju dokumenti, opstruira istraga i laže vladu. Dve godine sam pisao da je Mar-a-Lago bila najveća pretnja Trampu, i pokazalo se da je upravo to.
Sasvim je slučajno da svi oni koji znaju nešto i mogu da posvedoče o korupciji, pedofiliji, narkomaniji Bajdena i Klintonovih samo nestanu ili izvrše samoubistvo.
Sasvim je slučajno da su u nekoliko dana Robert K. Hur (Stejt Department- šef istrage povodom nelegalnog uklanjanja…
— Mario ZNA (@MarioBojic) June 17, 2023
Očigledno nemamo optužnicu protiv Bajdena i, samim tim, ne znamo punu obim nijednog dokaza u toj kontroverzi. Ipak, kada su Trampovi dokumenti pronađeni, Bajden je slavno izjavio da se gnuša prema bilo kome ko poseduje poverljivi materijal. Kako je odgovorio na pitanje Skota Pelija sa CBS-a: „Kako je to uopšte moglo da se desi, kako neko, bilo ko, može biti toliko neodgovoran.
Poverljivi dokumenti su otkriveni u Bajdenovom posedu na nekoliko lokacija, udaljenih stotinama milja, u rasponu od prethodne kancelarije u Vašingtonu, do njegove kuće i garaže u Delaveru. Takođe smo saznali da je Bajden možda uklonio dokumente iz SCIF -a dok je bio senator i zadržao te dokumente.
Bajden je javno izjavio da „ne kaje“ i uverio Amerikance da će istraga specijalnog tužioca uskoro prestati kada se utvrdi da „tamo nema ‘tamo'“.
Ipak, njegova tvrdnja da su ovi dokumenti nehotice uklonjeni iz Senata i Bele kuće izazivaju lakovernost. Ne možete samo slučajno ukloniti poverljive dokumente iz SCIF-a, a zatim ih zadržati skoro dve decenije.
Štaviše, dokumenti iz perioda Obamine administracije nisu samo uklonjeni, već su potom podeljeni i više puta premešteni na različite lokacije. Jedan dokument je navodno završio u Bajdenovoj ličnoj biblioteci. Kretanje i podela dokumenata sugerišu svrhu i znanje.
To nas vraća na specijalnog tužioca Hura. S obzirom na osumnjičenog koji nudi neuverljivo objašnjenje za potencijalno kriminalno ponašanje, većina tužilaca bi želela da obezbedi izjavu u zapisniku. Laganje istražiteljima je samo po sebi savezni zločin — otklanjanje svih pitanja o zastarelosti.
U slučaju Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina, tadašnji direktor FBI Džejms Komi se kasnije hvalio da se „verovatno ne bi izvukao“ u drugim administracijama, ali da je poslao „nekoliko momaka” u kancelarije Bele kuće da ispituje Flina. Komi je prekršio protokole i poslao agente, koji su uspeli da dobiju izjavu koja je kasnije korišćena za krivično gonjenje Flina zbog obmane FBI.
Pitanje danas je da li je Hur tražio da razgovara sa Bajdenom ili je tražio izjavu od Bajdena. Najbolje vreme za takav zahtev bilo je pre šest meseci, pre nego što bi Bajden mogao da sazna za dokaze protiv njih.
Bajden je više puta insistirao da će u potpunosti sarađivati sa istragom. To bi izgledalo kao poziv na intervju ili pismena izjava još u januaru. Ako je Bajden odbio takvu izjavu, čini se da sledi Klintonovsko viđenje saradnje. Ali to, naravno, zavisi od toga da li je Hur zaista tražio intervju ili izjavu.
Smit je koristio niz sudskih poziva da progoni Trampa zbog njegovih dokumenata. Smit je svuda vršio pritisak na ličnosti Trampovog sveta, od pomoćnika na nižem nivou do Trampovih sopstvenih advokata – čak je primoravao Trampove advokate da svedoče protiv svog klijenta.
Posle šest meseci, možda će biti malo rano staviti lice Roberta Hura na kartone od mleka sa molbom „Jeste li videli ovog čoveka…“. Međutim, nakon šest meseci, bilo bi umirujuće videti neki dokaz života u istrazi poverljivih dokumenata predsednika Bajdena.
