STUDIJA OTKRIVA KOLIKO JE ONLAJN NASTAVA UTICALA NA POGORŠANJE PONAŠANJA KOD ŠKOLSKE DECE
Pandemija COVID-19 prekinula je obrazovanje više od milijardu dece širom sveta, pri čemu su mnoga iskusila promene između učenja na daljinu, hibridnog i učenja uz lično prisustvo.¹ Kako se pandemija COVID-19 i prekidi u učenju nastavljaju, moramo razumeti posledice po zdravlje dece i njihovo ponašanje da bi se informisali o načinima za reagovanje. Koristili smo longitudinalne podatke da bismo ispitali kako se dobrobit u ponašanju dece razlikuje u zavisnosti od formata učenja.
Metode
Od 4. januara do 23. maja 2021. godine, onlajn ankete su sprovedene 4 puta na 405 roditelja dece koja su učestvovala u široj studiji ranog učenja na Harvardu, kohortnoj studiji dece u Masačusetsu zasnovanoj na populaciji koju su odobrili institucionalni odbori za analizu Abt Associates i Univerzitet Harvard.² Svi roditelji su dali pismeni pristanak za učešće. Roditelji su prijavili pol i rasu i etničku pripadnost svog deteta. Roditelji su zamoljeni da izaberu 1 ili više rasnih ili etničkih grupa sa sledeće liste: američki Indijanci, starosedeoci Aljaske, Azijati, Crnci ili Afroamerikanci, Hispanoamerikanci ili Latinoamerikanci, Havajci ili drugi stanovnici Pacifičkog ostrva i Belci.
OVO SE NIJE DESILO 40 GODINA! INFLACIJA U AMERICI VRTOGLAVO RASTE
U svakom talasu, roditelji su naveli trenutni format učenja svog deteta sa liste opcija (na daljinu, hibridno ili lično). Roditelji su zatim prijavili bihevioralno zdravlje svog deteta na osnovu 3 mere: (1) njihovu percepciju opšteg zdravlja njihovog deteta u poslednjem mesecu (na skali od 5 tačaka od mnogo boljeg nego obično do mnogo goreg nego inače); (2) broj neprilagođenih promena ponašanja u prethodnom mesecu (od 12 opcija; npr. agresivniji ili povučeniji); i (3) učestalost neregulisanog ponašanja (npr. poteškoće sa promenom aktivnosti ili ograničena pažnja) korišćenjem 11 stavki Inventara za procenu ponašanja izvršne funkcije³ ocenjenih na skali od 4 boda od nikada do uvek.
Koristili smo regresijske analize sa fiksnim efektima za decu da bismo procenili srednje razlike unutar deteta u ishodima povezanim sa formatima učenja. Upoređujući ishode dece u svakom talasu sa njihovim sopstvenim ishodima u drugim talasima, pristup je uzeo u obzir sve vremenski nepromenljive faktore koji objašnjavaju razlike između dece u iskustvima učenja. Analize su takođe uključivale nekoliko vremenski promenljivih kovarijanti koje će verovatno objasniti razlike u formatima učenja i ishodima dece tokom vremena. Koristili smo prag značajnosti P < .05 (dvostrano) za regresionu analizu. Sve analize su sprovedene u Stata, verzija 17 (StataCorp), sa izuzetkom slike 1, koja je generisana u R, verzija 4.0.3 (R projekat za statističko računanje). Dodatni detalji su u eMetodi u Dodatku.
Rezultati
Od 405 uzorkovanih roditelja, 348 (85,9%) je prijavilo ponašanje 356 dece u najmanje 1 od 4 istraživanja. Deca su imala srednju starost (SD) od 7,4 (0,6) godina od 1. januara 2021. Ukupno 186 dece (52,3%) je bilo ženskog pola, 170 (47,8%) su bili muškog pola, a roditelji su prijavili da 70 dece (19,8%) ) su bili Azijati, 90 (25,5%) su bili crnci ili Afroamerikanci, 92 (26,1%) su bili Hispanoamerikanci ili Latinoamerikanci, a 208 (58,9%) su bili belci. Otprilike jedna četvrtina (94 dece [26,6%]) identifikovano je kao više od 1 rase ili etničke pripadnosti.
Većina dece (203 [57,0%)] je promenila format učenja najmanje jednom u 4 talasa (Slika 1). Analize fiksnih efekata dece pokazale su da su ishodi ponašanja dece imali tendenciju da budu gori tokom školovanja na daljinu nego tokom školovanja uz lično prisustvo (Slika 2). Roditelji su prijavili da je njihovo dete prilikom učenja na daljinu pokazalo lošije opšte ponašanje (koeficijent, 0,5 poena; 95% CI, 0,3-0,7 poena), više neprilagođenih promena u ponašanju (koeficijent, 0,5 poena; 95% CI, 0,1-0,9 poena) i više neregulisanog ponašanja (koeficijent, 0,1 poen; 95% CI, 0-0,2 poena) nego kada se uči uz lično prisustvo. Deca koja doživljavaju hibridno učenje su bila između; pokazali su bolje opšte ponašanje nego kada su bili udaljeni (koeficijent, -0,2 poena; 95% CI, -0,5 do 0 poena) i lošije ponašanje nego kada su bili lično na nastavi(koeficijent, 0,3 poena; 95% CI, 0,1-0,4 poena).
NOVI INTERVJU IZ BUNKERA! SPREMITE SE! OVO NEMA NIGDE!
Diskusija
U ovoj kohortnoj studiji, roditelji su izvestili da je ponašanje njihove dece kod kuće bilo gore tokom učenja na daljinu nego tokom učenja uz lično prisustvo na nastavi. Iako su naše analize uzele u obzir sve faktore između dece, one nisu uzele u obzir sve vremenski promenljive faktore koji bi mogli da objasne format učenja dece i percepciju roditelja o njihovom blagostanju u bilo kom trenutku. Stoga, rezultate ne treba tumačiti kao da je učenje na daljinu izazvalo lošije bihevioralno zdravlje; umesto toga, rezultati ilustruju da su roditelji smatrali da se ponašanje njihove dece sistematski menjalo tokom obrazovnih prekida usled pandemije COVID-19. Tekuća i stalno promenljiva situacija javnog zdravlja znači da kliničari i drugi koji rade direktno sa decom i porodicama treba da se pozabave ne samo verovatnim akademskim posledicama pandemije COVID-19⁴ʼ⁵ već i njenim posledicama po socijalno, emocionalno i bihevioralno zdravlje dece.
Informacije o članku
Prihvaćeno za objavljivanje: 27. oktobra 2021.
Objavljeno na mreži: 10. januar 2022. doi:10.1001/jamapediatrics.2021.5698
Autor za korespodenciju: Emily C. Hanno, PhD, Graduate School of Education, Univerzitet Harvard, 14 Appian Way, Cambridge, MA 02138 (ehanno@g.harvard.edu).
Doprinosi autora: Dr Hano i gospođa Fric su imali pun pristup svim podacima u studiji i preuzeli su odgovornost za integritet podataka i tačnost analize podataka.
Reference
1.
UNESCO. Obrazovanje: od poremećaja do oporavka. Pristupljeno 26. januara 2021. https://en.unesco.org/covid19/educationresponse
2.
Jones SM, Lesaux NK, Gonzalez KE, Hanno EC, Guzman R. Istraživanje uloge kvaliteta u populacionoj studiji ranog obrazovanja i nege. Early Child Res Q. 2020;53:551-570. doi:10.1016/j.ecresq.2020.06.005 Google Scholar Crossref
3.
Gioia GA, Espy KA, Isquith PK. Inventar ocenjivanja ponašanja izvršne funkcije – verzija za predškolski uzrast (BRIEF-P). Resursi za psihološku procenu; 1996.
4.
Kuhfield M, Ruzek B, Johnson A, Tarasava B, Levis K. Tehnički dodatak za: učenje tokom COVID-19: početni nalazi o postignućima i razvoju učenika u čitanju i matematici. Objavljeno novembra 2020. Pristupljeno 14. septembra 2021. https://www.nwea.org/research/publication/technical-appendix-for-learning-during-covid-19-initial-findings-on-students-reading-and-math-achievement-and-growth/
5.
McCoy DC, Cuartas J, Behrman J, et al. Globalne procene implikacija zatvaranja predškolskih ustanova u vezi sa COVID-19 na pristup dece nastavi, razvoju, učenju i ekonomskom blagostanju. Child Dev. 2021;92(5):e883-e899. doi:10.1111/cdev.13658 PubMed Google Scholar
