Svetski Ekonomski Forum naređuje podaničkim vladama: Stavljajte upozorenja na pakovanja mesa kao na cigare
Svetski ekonomski forum naredio je vladama širom sveta da počnu da stavljaju nalepnice upozorenja u stilu cigareta na sve mesne proizvode kako bi se javnost odvratila od konzumiranja mesa.
Nove etikete će glasiti: „Upozorenje: Konzumiranje mesa doprinosi klimatskim promenama.
Naučnici koje finansira WEF , koji lažno tvrde da je konzumacija mesa štetna po zdravlje i životnu sredinu, počeli su da se zalažu za etikete nakon sprovođenja studije na britanskom univerzitetu Durham.
Naučnici su uzeli grupu od 1.000 odraslih ljudi koji su jeli meso i stavili ih u četiri grupe. U zavisnosti od toga u kojoj se grupi nalazio učesnik, pokazane su im fotografije toplih obroka kojima su dodeljene oznake upozorenja o klimi, zdravlju ili pandemiji ili bez oznake upozorenja.
„Sve oznake su odvraćale konzumaciju mesa, pri čemu je 7-10 procenata učesnika izabralo obrok bez mesa. Međutim, kada su učesnici upitani koliko su svaku od oznaka izazivaju anksioznost i koliko im je uverljivo, oni su prijavili upozorenje o klimatskim promenama kao najverovatnije.
Američki profesor sa Prinstona poziva na legalizaciju ZOOFILIJE, traži da LGBTQ doda slovo Z https://t.co/YHLIqVB9eC
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 11, 2023
Thefederalist.com izveštava: Ovo je podstaklo naučnike da se zalažu za oznake upozorenja o klimatskim promenama na mesu koje je odobrila vlada. „Dostizanje neto nule je prioritet za naciju i planetu“, rekao je autor studije Džek Hjuz. „Pošto se pokazalo da oznake upozorenja smanjuju pušenje, kao i konzumaciju slatkih pića i alkohola, korišćenje oznake upozorenja na proizvodima koji sadrže meso moglo bi nam pomoći da to postignemo ako se uvede kao nacionalna politika.
Klimatski aktivisti svaki dan pojačavaju svoj rat protiv mesa. Napori da se ishrana zasnovana na mesu stigmatizuje kao društveno neprihvatljiva, pa čak i nezdrava, postala je njihova najnovija strategija za suzbijanje potrošnje. Bivša šefica UN za klimu Kristijana Figeres sugerisala je 2018. da bi društvo trebalo da odbaci mesojede na isti način kao i pušače. „Šta kažete da restorani za 10-15 godina počnu da tretiraju mesoždere na isti način na koji se tretiraju pušači“, rekla je ona . „Ako žele da jedu meso, mogu to da urade van restorana.“
Neki klimatski aktivisti prihvataju daleko više distopijski način da eliminišu više od dva miliona godina tradicije mesa kao osnovnog proizvoda u ljudskoj ishrani. „Bioetičar“ dr Metju Liao, povezan sa WEF-om , predložio je ideju da naučnici genetski modifikuju ljude da budu alergični na meso. Liao je takođe razgovarao o smanjenju fizičke veličine ljudi putem eugenike ili hormonskih injekcija tako da troše manje resursa.
Malo ko zna da C40 Cities Climate Leadership Group, globalistička organizacija za klimu koju vodi Majkl Blumberg, koja se sastoji od skoro 100 gradova širom sveta, uključujući 14 američkih gradova, ima za cilj potpuno iskorenjivanje potrošnje mesa i mlečnih proizvoda do 2030.
U junu je Ministarstvo poljoprivrede SAD odobrilo potrošnju i prodaju mesa uzgojenog u laboratoriji u restoranima i, na kraju, u supermarketima. Ironično, „Analiza otkriva da je ugljenični otisak uzgojenog mesa verovatno veći od govedine ako se sadašnje metode proizvodnje povećaju jer su i dalje energetski intenzivni“, izveštava New Scientist.
PAPA Franja će prisustvovati globalističkom samitu o klimi COP 28 u Dubaiju: “Ljudi su krivi za klimatske promene”https://t.co/W8DHSZlBEM
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 7, 2023
Meso je dobro za vas
Praktično po svim standardima, proteini iz mesa, koji su osnova ljudske ishrane od nastanka vrste, daleko su bolji od biljnih proteina. Dr Benjamin Bikman, autor knjige Zašto se razbolujemo iz 2020.: Skrivena epidemija u korenu najhroničnije bolesti – i kako se boriti protiv nje , objasnio je zašto u „The Ultimate Health Podcast“.
„Po svakoj metrici, svaki pojedinačni životinjski protein je superiorniji od svakog pojedinačnog biljnog proteina“, rekao je Bikman. „Osoba može da jede skromnu količinu životinjskih proteina i zna da bukvalno dobija svaku aminokiselinu koja bi joj mogla biti potrebna u dobrom odnosu. Pa, ako su u pitanju biljni proteini, onda nekako morate da pogađate i nadate se da ćete dobiti sve.
Biljni proteini, dodao je Bikman, „obogaćeni su stvarima koje se nazivaju ‘anti-nutrijenti’”, a to su „molekuli koji će inhibirati sposobnost creva da svari protein”.
Dok akademski istraživači na krajnje levim kampusima od Durham-a do Harvarda predvode napad na meso, dokazi koji sugerišu da su dijeta zasnovana na mesu štetna po ljudsko zdravlje ne izdržavaju se pomno ispitati. U svojoj knjizi Veliko debelo iznenađenje: Zašto puter, meso i sir spadaju u zdravu ishranu , novinarka o ishrani Nina Tejholc provela je skoro deceniju istražujući nauku koja stoji iza preporuka zdravstvenih vlasti za ishranu sa niskim sadržajem masti i ograničenim unosom mesa. Njeni nalazi su oduzimali dah.
„Skoro ništa u šta danas obično verujemo o mastima uopšte, a posebno o zasićenim mastima, ne izgleda kao da je tačno, nakon pažljivog ispitivanja“, napisala je ona.
Teicholz je izneo kako su podaci koji podržavaju ishranu sa niskim sadržajem masti manipulisani selektivnim nalazima kako bi se podržali unapred određeni zaključci. Znamenita studija Sedam zemalja, na primer, nasleđeni projekat američkog fiziologa Ansela Kisa za podršku ishrani sa niskim sadržajem masti, izostavio je podatke iz 15 zemalja koji bi bili u suprotnosti sa bilo kakvom korelacijom između masti u ishrani i srčanih bolesti.
Dalje, rad koji je objavila Nacionalna medicinska biblioteka u aprilu je razotkrio konvencionalnu priču da je konzumacija crvenog mesa odgovorna za proliferaciju nezaraznih bolesti. Istraživači su procenili srednji unos mesa u različitim regionima sveta i otkrili da, iako neki akademici tvrde da je crveno meso opasno po ljudsko zdravlje, zabeleženo je samo blago povećanje rizika od bolesti u oblastima gde je potrošnja mesa bila znatno iznad globalnog proseka. Čak i tada, „postoji mali ili nikakav uticaj na apsolutni rizik“, napisali su, „a sigurnost dokaza ostaje niska do veoma niska na osnovu najboljih dostupnih sažetih dokaza.
„Nažalost, naučna rasprava o potencijalnim vezama između mesa i nezaraznih bolesti često više nije transparentna procena dokaza, već je pod uticajem planova, uključujući interese i ideologije“, zaključili su oni.
Na kraju krajeva, naučnici koji se zalažu za etikete upozorenja o mesu su anti-naučni. Meso je zdravo i dobro za planetu. Ako se etikete stavljaju na bilo šta, to bi trebalo da bude ultra-prerađena hrana. Pošto ovi naučnici nisu zainteresovani da upozore javnost na hranu koja uzrokuje gojaznost i hronične bolesti, to sugeriše da nisu zainteresovani za zdravlje i umesto toga guraju dnevni red i to opasnu, nezdravu propagandu.
