Transhumanizam – Stvaranje super-čoveka ili propast čovečanstva?!(VIDEO)
Izveštaj o projektu Ministarstva odbrane Ujedinjenog Kraljevstva iz maja 2021. godine, kreiran u partnerstvu sa Kancelarijom nemačkog Bundesvera za planiranje odbrane, nudi šokantne naglaske na distopijsku kibernetičku budućnost prema kojoj globalne tehnokrate guraju čovečanstvo.
Izveštaj, „Povećavanje sposobnosti čoveka — zora nove paradigme, projekat strateških implikacija“ daje pregled naučnih ciljeva ministarstava odbrane Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke, i oni su upravo ono što naslov sugeriše. Povećanje ljudi je naglašeno kao ključna oblast na koju se treba fokusirati kako bi se pobedilo u budućim ratovima.
Ali ljudsko povećanje sposobnosti neće biti ograničeno na vojne činove. To je zaista način da se dalje odvoje klase ljudi, pri čemu je bogata i moćna elita uvećana „superljudi“. Vredi napomenuti da sve što je objavljeno u javnosti zaostaje deceniju ili više od trenutnih mogućnosti, tako da se sve u ovom izveštaju može smatrati zastarelim vestima, iako se čita kao čista naučna fantastika.
„… polje ljudskog povećanja ima potencijal da transformiše društvo, bezbednost i odbranu u narednih 30 godina“, navodi se u izveštaju. „Moramo da počnemo da razumemo implikacije ovih promena i da ih oblikujemo u našu korist sada, pre nego što nam se nametnu.
Tehnologija u ratovanju se tradicionalno usredsređuje na sve sofisticiranije platforme sa kojih se ljudi kreću i sa kojih se bore, ili na artefakte koje nose ili koriste da bi se borili. Napredak u nauci o životu i konvergentni razvoj u srodnim oblastima, počinju da brišu granicu između tehnologije i ljudskog…
Mnoge tehnologije koje imaju potencijal da isporuče stratešku prednost do 2050. godine, već postoje i nesumnjivo će doći do daljeg napretka… Naši potencijalni protivnici neće biti vođeni istim etičkim i pravnim razmatranjima kao mi, a oni već razvijaju povećanja ljudske sposobnosti.
Naš ključni izazov biće uspostavljanje prednosti u ovoj oblasti bez ugrožavanja vrednosti i sloboda koje su u osnovi našeg načina života…
Kada razmišljamo o povećanju sposobnosti čoveka, lako je zamisliti odela inspirisana naučnom fantastikom ili čudesne lekove koji proizvode super vojnike, ali sada smo na pragu shvatanja prednosti u nizu uloga. Ljudsko uvećanje će pomoći da se razumeju, optimizuju i poboljšaju performanse što će dovesti do postepenih, kao i radikalnih poboljšanja.”
Promena onoga što znači biti čovek
Kao što je navedeno u izveštaju, „ljudsko uvećanje ima potencijal da … promeni značenje onoga što znači biti čovek.“ Upravo je to ono što je Klaus Švab, osnivač i izvršni predsedavajući Svetskog ekonomskog foruma (WEF), izjavio da je cilj Četvrte industrijske revolucije.
WEF je u centru globalnih poslova više od 40 godina, i ako odvojite vreme da zaronite u WEF-ov materijal o Četvrtoj industrijskoj revoluciji, shvatićete da je u pitanju transhumanizam. Reč je o spajanju čoveka i mašine. Ovo je distopijska budućnost WEF i njegovi globalni saveznici to aktivno pokušavaju da sprovedu, bez obzira da li se čovečanstvo u celini slaže sa tim ili ne.
Švab sanja o svetu u kome su ljudi povezani sa oblakom, sposobni da pristupe internetu preko sopstvenog mozga. To, naravno, takođe znači da bi vaš mozak bio dostupan ljudima koji bi mogli da se pozabave vašim mislima, emocijama, verovanjima i ponašanjem, bilo da su oni sami tehnokratska elita ili slučajni hakeri. Kao što je primetio profesor istorije Juval Noa Harari krajem 2019. godine, „ljudi su sada životinje koje se mogu hakovati“. Kao što je navedeno u predstavljenom izveštaju:
„Uvećanje ljudskih sposobnosti će postati sve relevantnije, delom zato što se može direktno da unaprede ljudske sposobnosti i ponašanje, a delom zato što je vezivno sredstvo između ljudi i mašina.
Buduće ratove će dobiti, ne oni sa najnaprednijom tehnologijom, već oni koji mogu najefikasnije da integrišu jedinstvene sposobnosti ljudi i mašina. Važnost udruživanja ljudi i mašina je široko priznata, ali se posmatra iz tehno-centrične perspektive.
Povećanje ljudskih sposobnosti je deo koji nedostaje u ovoj slagalici. Razmišljanje o osobi kao o platformi i razumevanje naših ljudi na individualnom nivou je od suštinskog značaja za uspešno ljudsko povećanje.”
Ključne reči na koje bih želeo da vam skrenem pažnju je potvrda da ljudsko uvećanje može „direktno da poboljša ponašanje“. Sada, ako možete da poboljšate ponašanje, to znači da možete promeniti nečije ponašanje. A ako možete da promenite ponašanje osobe na pozitivan način, možete ga kontrolisati i na sopstvenu štetu.
Teoretski, apsolutno svakome, bilo kom nasumičnom civilu koji ima vezu između mozga i oblaka i potrebnog biološkog uvećanja (kao što je snaga ili brzina) mogu se dati bežična uputstva da izvede atentat, na primer, i izvede ga besprekorno, čak i bez prethodne obuke.
Alternativno, njihovo fizičko telo može privremeno da preuzme udaljeni operater sa neophodnim veštinama. Dokaz koncepta već postoji, a pregledao ga je dr Čarls Morgan, profesor na odseku za nacionalnu bezbednost na Univerzitetu Nju Hejven, u predavanju ispod. Korišćenjem interneta i moždanih implantata, misli se mogu preneti sa jedne osobe na drugu. Pošiljalac takođe može direktno uticati na fizička kretanja primaoca.
Ljudska platforma
Na strani 12 izveštaja, opisan je koncept ljudskog tela kao platforme i kako se različiti delovi ljudske platforme mogu uvećati. Na primer:
• Fizičke performanse kao što su snaga, spretnost, brzina i izdržljivost se mogu poboljšati, kao i fizička čula. Jedan primer je uređivanje gena za poboljšani vid
• Na psihološke performanse kao što su spoznaja, emocije i motivacija može se uticati da se aktivira i usmerava željeno ponašanje. Primeri kognitivnog povećanja uključuju poboljšanje pamćenja, pažnje, budnosti, kreativnosti, razumevanja, donošenja odluka, inteligencije i budnosti
• Društveni učinak — „sposobnost da sebe percipira kao deo grupe i spremnost da se deluje kao deo tima“ — može da se utiče. Komunikacijske veštine, saradnja i poverenje su takođe uključeni ovde
Oni navode nekoliko različitih načina da se utiče na fizičke, psihološke i društvene performanse „ljudske platforme“, uključujući genetiku, mikrobiom creva, sintetičku biologiju, invazivne (unutrašnje) i neinvazivne (spoljašnje) moždane interfejse, pasivni i napajani egzoskeleti, biljke, lekovi i nano tehnologija, neurostimulacija, tehnologije proširene stvarnosti kao što su eksterni hologrami ili naočare sa ugrađenom veštačkom inteligencijom i tehnologije senzornog povećanja kao što su spoljni senzori ili implantati. Kao što je navedeno u izveštaju:
„Čula se mogu proširiti prevođenjem frekvencija izvan normalnog ljudskog opsega u frekvencije koje se mogu videti, čuti ili na drugi način detektovati. Ovo bi moglo omogućiti korisniku da ‘vidi’ kroz zidove, oseti vibracije i detektuje hemikalije u vazduhu i promene u magnetnim poljima.
Takođe su demonstrirane invazivnije opcije za poboljšanje postojećih čula, na primer, oblaganje ćelija retine nanočesticama kako bi se omogućio vid u infracrvenom spektru.“
Oni takođe ističu da će, iz perspektive odbrane, biti potrebne metode za de-augmentaciju uvećanog protivnika. Možete li uopšte da zamislite bojno polje budućnosti, gde su vojnici baražirani sa obe strane sa suprotstavljenim inputima?
NAJNOVIJI VIDEO IZ BUNKERA! MARIO ZNA I ANA DRAGOVIĆ O ONOME O ČEMU NIKO NE SME DA PRIČA
Što se tiče etike, list naglašava da „ne možemo čekati da se o etici ljudskog uvećanja odluči umesto nas“. Možda čak postoje i „moralne obaveze“ da se ljudi povećaju, kažu, na primer kada bi to „promovisalo blagostanje“ ili zaštitilo stanovništvo od „nove pretnje“.
Izazov nenamernih posledica
Naravno, može postojati bilo koji broj neželjenih efekata i neželjenih ishoda kada počnete da uvećavate aspekt ljudskog tela ili uma. Kao što je objašnjeno u predstavljenom izveštaju:
„Odnos između ulaza i izlaza povećanja nije tako jednostavan kao što se čini. Povećanje može da se koristi za povećanje izdržljivosti osobe, ali može nenamerno da naškodi njihovoj sposobnosti da jasno i odlučno razmišlja na vreme.
U kontekstu ratovanja, povećanje bi moglo da učini komandanta inteligentnijim, ali manje sposobnim da predvodi zbog smanjene sposobnosti društvene interakcije ili zato što sve češće donose neetičke odluke. Čak i relativno neosporno poboljšanje, kao što je egzoskelet, može poboljšati fizičke performanse za određene zadatke, ali nenamerno dovesti do gubitka ravnoteže ili smanjene koordinacije.
Pojam poboljšanja je dodatno zamućen složenošću ljudskog nervnog sistema gde modifikator u jednoj oblasti može imati neželjeni efekat na drugom mestu. Varijacije među ljudima čine dizajniranje poboljšanja još izazovnijim.”
Ipak, ništa od toga nije razlog da se preispita ili uspori marš ka transhumanizmu, smatraju autori. Samo treba da bolje razumemo ljudsko telo, a za to moramo da prikupimo i analiziramo više podataka o ljudskim performansama, ponašanju, genetici i epigenetici. Kao što su primetili autori:
„Uređaji koji prate kretanje, otkucaje srca, nivoe oksigenacije i lokaciju su već uobičajeni i postaće sve precizniji i sofisticiraniji, omogućavajući prikupljanje sve šireg spektra podataka o performansama u realnom vremenu. Takođe možemo analizirati podatke na načine koji su bili nemogući pre pet godina.
Veštačka inteligencija može analizirati ogromne skupove informacija gotovo trenutno i pretvoriti ih u proizvode koji mogu da informišu donošenje odluka. Ovaj spoj prikupljanja podataka i analitike je temelj budućeg ljudskog povećanja.“
Dizajnirane bebe uzgajane u laboratoriji
Kao što je pomenuto, do trenutka kada se tehnološki napredak javno prizna, istraživanje je već prošlo deceniju ili više. Uzmite u obzir, dakle, članak u Futurizmu od 1. februara 2022. godine, koji je objavio da su kineski naučnici razvili robota dadilju sa veštačkom inteligencijom za brigu o fetusima koji rastu u veštačkoj materici. Prema futurizmu:
„Sistem bi teoretski mogao omogućiti roditeljima da odgajaju bebu u laboratoriji, čime bi se eliminisala potreba da čovek nosi dete. Istraživači idu toliko daleko da kažu da bi ovaj sistem bio sigurniji od tradicionalnog rađanja.“
Za sada, robot veštačke inteligencije je zadužen samo za laboratorijski uzgojene životinjske embrione, jer je „eksperimentisanje na ljudskim embrionima i dalje zabranjeno međunarodnim pravom“. Međutim, to bi se moglo promeniti u bilo kom trenutku. U maju 2021. godine, Međunarodno društvo za istraživanje matičnih ćelija je nastavilo i ublažilo pravila o eksperimentisanju na ljudskim embrionima.
Do tada je važilo pravilo da nijedan ljudski embrion ne može da se uzgaja u laboratorijskom okruženju duže od 14 dana. Ljudski embrioni sada mogu da se uzgajaju duže od 14 dana ako su ispunjeni određeni uslovi. U nekim zemljama bi i dalje morali da se menjaju zakoni da bi išli duže od 14 dana, ali bez obzira na to, nema sumnje da će, kako se transhumanizam bude kretao, etička razmatranja o odgajanju beba u laboratorijama biti odbačena.
Kombinujte najavu dadilje robota veštačke inteligencije koja će brinuti o embrionima uzgojenim u laboratoriji sa najavom iz 2018. godine, da kineski naučnici stvaraju bebe uređene CRISPR genom. Kako je objavio Technology Review, 25. novembra 2018. godine, „U toku je odvažan napor da se stvore prva deca čiji je DNK skrojen korišćenjem uređivanja gena.“
Embrioni su genetski uređeni da bi se onemogućio gen nazvan CCR5, kako bi bebe bile „otporne na HIV, male boginje i koleru“. Embrioni su zatim implantirani u humanu majku korišćenjem vantelesne oplodnje. U to vreme, vodeći naučnik je odbio da odgovori da li je taj poduhvat doveo do živog rođenja, ali je ubrzo nakon toga potvrđeno da je jedna učesnica ovog poduhvata zaista rodila genski uređene blizance u novembru 2018. godine.
U junu 2019. godine, časopis Nature objavio je članak u kojem se postavlja pitanje da li su bebe CRISPR možda slučajno dobile kraći životni vek, pošto je istraživanje nedavno otkrilo da ljudi sa dve onesposobljene kopije gena CCR5 imaju 21% veću verovatnoću da umru pre navršene godine. 76 od onih sa jednom funkcionalnom kopijom tog gena. Bebe bi takođe mogle biti podložnije gripu i autoimunim stanjima, zahvaljujući ovom genetskom popravljanju.
Da li treba da uzgajamo himere da bismo zadovoljili potrebu za organima?
Etička razmatranja o životinjsko-ljudskim hibridima (himerama) će verovatno takođe pasti na stranu kada se transhumanizam normalizuje. Tim kineskih i američkih naučnika već je uzgajao hibridne embrione čoveka i majmuna.
Hibridni embrioni su deo napora da se pronađu novi načini za proizvodnju organa za transplantirane pacijente. Ideja je da se odgajaju majmuni sa ljudskim kompatibilnim organima koji se potom mogu sakupljati po potrebi. Ovde su embrioni uzgajani u epruvetama čak 20 dana – i to je učinjeno pre nego što je ISSCR zvanično pristao da ublaži pravilo od 14 dana.
Postavlja se pitanje, ako ova vrsta istraživanja na kraju bude uspešna, a stvaranje životinja sa ljudskim organima zaista izvodljivo, u kom trenutku himera postaje čovek?
Kako znamo da ono što izgleda kao majmun nema ljudski mozak, sa inteligencijom koja ide uz to? Čak i korak dalje, šta sprečava naučnike da uzgajaju donore ljudskih organa? Ljudski klonovi, čak? To je klizava padina, sigurno.
Privatnost u doba transhumanizma
Možda je jedna od najvećih briga mene (i mnogih drugih) to što ne samo da se krećemo ka spajanju čoveka i mašine, već u isto vreme takođe sve više prenosimo ljudski moral mašinama. Ne mogu da zamislim da je krajnji rezultat bilo šta osim razarajući. Kako se to dogodilo? Timandra Harkness, voditeljka radija BBC i autorka knjige „Veliki podaci: da li je veličina važna?“ piše:
„Kao što su poslednje godine pandemije pokazale, želja da budete oslobođeni kontrole osim ako nema dobrog razloga da bude ispitana, naširoko se smatra, u najboljem slučaju, ekscentričnim i, u najgorem, automatskim osnovom za sumnju.
Jednostavno ne možemo da artikulišemo zašto je privatni život vredan. Nemamo osećaj za sebe kao autonomna bića, osobe kojima je potreban prostor za razmišljanje, za podele misli sa nekolicinom drugih, pre nego što se upustimo u javni prostor rečima i delima koje osećamo spremni da branimo…
Deo privlačnosti tehnologija poput veštačke inteligencije je fantazija da mašina može da preuzme ulogu mudrog roditelja, imuna na emocije i nepredvidivost običnih ljudi. Ali ovo nam manje govori o stvarnim mogućnostima veštačke inteligencije, a više o našem razočaranju u sebe.
Poriv za rešavanjem COVID-a ili drugih društvenih problema pomoću tehnologije izvire iz ovog nedostatka poverenja u druge ljude. Tako i kavaljerski zanemarivanje privatnosti kao izraza moralne autonomije.
Tehnološka etika nas ne može spasiti, kao što to može i tehnologija. Čak i tokom pandemije, kako se odnosimo jedni prema drugima je fundamentalno pitanje u korenu etike. Dakle, na kraju krajeva, tehnologiju moramo tretirati samo kao alat. U suprotnom rizikujemo da budemo njeni instrumenti u svetu bez morala.”
Nulta Tačka/Tehnocracy
