Prošlo je samo nedelju dana otkako je u Velikoj Britaniji stupio na snagu ozloglašeni Zakon o bezbednosti na internetu (Online Safety Act), a stanje slobode govora je gore nego ikada.
Zakon je predstavljen kao zaštita dece od „neprimerenog sadržaja na mreži“, ali, kako su mnogi i predvideli, već se koristi za brutalnu cenzuru i gušenje slobode izražavanja.
Prva meta bili su snimci protesta ispred hotela u kojima britanska vlada, o trošku poreskih obveznika, smešta ilegalne migrante.
Korisnici platforme X u Velikoj Britaniji podelili su skrinšotove poruka koje im iskaču kada pokušaju da pogledaju snimke sa protesta. Sve je počelo u Epingu, nakon što je migrant seksualno napao maloletnu devojčicu, a protesti su se ubrzo proširili širom zemlje.
Prema pisanju britanskog Telegrafa, britanska vlada je formirala specijalnu policijsku jedinicu koja će nadgledati društvene mreže i tragati za „antimigrantskim sentimentom“, u strahu od mogućih letnjih nereda.
Detektivi iz raznih krajeva zemlje biće uključeni u novi istražni tim koji će pomoću „obaveštajnog rada na mrežama“ rano identifikovati moguće izvore građanskog nezadovoljstva.
🧪 Johnson & Johnson konačno priznao: Naši proizvodi za bebe sadrže kancerogene sastojkehttps://t.co/KDmSKxAWkn
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 4, 2025
Čista slučajnost? Teško.
Još jedna „slučajnost“ je i to što sada već zloglasna državna jedinica NSOIT (Nacionalni tim za bezbednost i informacije na mreži), bivša Jedinica za borbu protiv dezinformacija, sada aktivno lobira kod društvenih mreža da uklanjaju sadržaj korisnika koji pišu o imigraciji ili o „dvostrukim aršinima policije“.
Tokom pandemije, ova ista jedinica je koristila alatke za praćenje džihadista da bi pratila građane koji se protive kovid zatvaranjima.
Danas se te iste metode koriste za praćenje i ućutkivanje kritičara vladine migrantske politike i smeštanja tražilaca azila u luksuzne hotele.
Cenzura je očigledno prioritet duboke države, ali nije pogođena samo politička kritika — blokiran je i niz drugih sadržaja.
Da li je to rezultat namernih poteza, preširokih definicija „štetnog“ sadržaja, servilnosti društvenih mreža, ili kombinacija svega navedenog — ostaje da se vidi.
Korisnik Kris Midlton podelio je šokantan niz primera onoga što Britanci više ne mogu da gledaju, slušaju ili objave.
Čak je i pristup nekim pesmama na Spotifaju blokiran – bez dozvole vlade, nema muzike.
U međuvremenu, peticija za ukidanje ovog zakona već ima skoro pola miliona potpisa.
Sloboda govora u Britaniji? Samo ako to dozvoli veliki brat.
