Ukoliko bi došlo do NUKLEARNOG rata između Rusije i Amerike one koji bi preživeli ČEKAO BI PAKAO
Kako prenosi Washington Post oko dve trećine sveta moglo bi da umre od gladi ukoliko bi došlo do nuklearnog obračuna između Amerike i Rusije. Redakcija WAPO-a prenelo je istraživanja Univerziteta Rutgers koje je objavljeno u ponedeljak.
Nuklearni sukob bi doveo do „katastrofalnih“ poremećaja u snabdevanju hranom, jer čađ i pepeo koji blokiraju Sunce uništilo bi useve širom sveta, napisali su istraživači u recenziranoj studiji objavljenoj u časopisu Nature Food.
Čak i nuklearni rat manjeg obima između Pakistana i Indije bi uništio zalihe hrane, smanjio globalnu proizvodnju za 7 odsto u roku od pet godina i ubio do 2,5 milijarde ljudi.
Nesigurnost hrane u ovim slučajevima bila bi smrtonosnija od nuklearnih eksplozija, predviđa studija.
Podaci nam govore jednu stvar: moramo sprečiti da se nuklearni rat ikada dogodi – rekao je klimatski naučnik Alan Robok, koautor studije.
Istraživači su ispitali kako obrasci vetra mogu širiti dim i vatru od nuklearnih napada i oblačnog neba iznad velikih izvoznika hrane kao što su Amerika i Kina. Nedostatak sunčeve svetlosti bi urušio žetvu i mogao bi dovesti do 90 odsto pada prinosa životinja, ribarstva i useva širom sveta u roku od četiri godine od sukoba između velikih nuklearnih sila.
Mešanjem Amerike u svaki sukob na planeti i pojačane kineske vojne vežbe u blizini Tajvana obnovile su strahove od nuklearnog sukoba.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da su njegove nuklearne snage „spremne za borbu“, izazivajući strah od mogućeg nuklearnog sukoba između Rusije i Amerike, 30 godina nakon završetka Hladnog rata.
Kina je izvela brojne vežbe širom Tajvana nakon nedavnih poseta američkih diplomata na ostrvo, koje Peking ubraja kao svoju teritoriju. Nestabilnost u Tajvanskom moreuzu dolazi kada zapadni stručnjaci upozoravaju da Peking ubrzava nagomilavanje svog nuklearnog arsenala.
Nuklearni rat bi pojačao postojeće pretnje bezbednosti hrane.
Rekordnih 345 miliona ljudi širom sveta suočava se sa nesigurnošću hrane, što je povećanje od skoro 200 miliona u poređenju sa nivoom pre pandemije, prema Svetskom programu za hranu.
Nuklearna pretnja sada je veća nego u Hladnom ratu, upozorava britanski zvaničnik
Kao odgovor, zemlje poput Indije i Malezije imaju ograničen izvoz pšenice i piletine. Strah od globalnog sukoba, bez obzira na to da li bi nuklearno oružje moglo biti uključeno i nesigurnost hrane koja bi rezultirala mogli bi navesti zemlje da dalje ograniče izvoz ili gomilaju zalihe hrane.
Psihološki uticaj može biti veći od stvarne štete – rekao je Vilijam Čen, profesor nauke o hrani na Singapurskom tehnološkom univerzitetu Naniang i direktor vladinog programa za bezbednost hrane.
NultaTačka/WaPo
