UPOZNAJTE SE SA SLEDEĆOM GLOBALISTIČKOM AGENDOM! EVO KAKO ĆE IZAZVATI NESTAŠICU HRANE
Nestašica energije u celom svetu, koja je cene uglja, nafte i prirodnog gasa poslednjih meseci napumpala da narastu do nebesa, predvidiva je posledica ludačke jurnjave u sleđenju „nula ugljen-dioksida“ (“Zero Carbon”) ekonomske politike, kojom glupave vlade subvencionišu povećanje udela električne energije iz nepouzdane proizvodnje struje od topline Sunca i energije vetra.
Jedna od posledica je i do petostruko skuplji prirodni gas širom sveta, u Kini, EU, u SAD, posvuda, i sledstveno nestašici prirodnog gasa i eksploziji cena, rastuća svetska kriza u svetskoj proizvodnji poljoprivrednih đubriva. Ovo možda nije slučajno. U skladu je s Veliki reset agendom Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa i Agendom 2030 Ujedinjenih nacija.
Đubriva na bazi amonijaka prave se od azota – što je najveći sastavni deo vazduha pa ga nikada ne nedostaje – i prirodnog gasa ili metana čine gotovo 70% svih poljoprivrednih đubriva koja se koriste za podršku glavnim poljoprivrednim kulturama, poput pšenice, kukuruza, pirinča, čak i kafe. Kako su cene prirodnog gasa proteklih meseci porasle i do pet puta, to je imalo pogubni uticaj na svetsku proizvodnju đubriva gde oko 80% troškova izrade amonijačnih đubriva nastaje pomoću prirodnog gasa.
NAJNOVIJA VEST: VLASTI U ŠVEDSKOJ UKIDAJU SVE KOVID MERE ZA 7 DANA
Kada je uragan Ida 25. avgusta zahvatio Luizijanu, najveća fabrika amonijaka na svetu, u vlasništvu CF Industris, zatvorena je iz bezbednosnih razloga i ponovo otvoren deset dana kasnije. Zanimljivo je da su u tom trenutku još dve fabrike iste grupacije, CF Industris (CF Industries), one u Velikoj Britaniji, najavile da će 22. septembra zatvoriti još dve fabrike đubriva, tvrdeći da su visoke cene prirodnog gasa uzrok, uprkos činjenici da je njihova fabrika u Luizijani upravo proradila. Britanske podružnice američkog principala obezbeđuju dve trećine domaće potražnje za đubrivom u Velikoj Britaniji. Vlada je bila primorana da hitno odobri subvencije CF Industris-u kako bi privremeno ponovo otvorila bar jedno od dva postrojenja, da bi ublažila pritiske. Kombinovani efekat tri zatvaranja glavnih postrojenja iste grupacije bitno je otežao krizu u svetskom snabdevanju đubrivom. Mož’ biti da je puka slučajnost da su dva najveća vlasnika akcija CF Industris-a investicione kompanije Vangard i Blek rok.
Kreće lavina. Početkom oktobra, nemačka kompanija za hemikalije BASF najavila je zatvaranje svojih fabrika za proizvodnju amonijačnog đubriva na neodređeno vreme u Belgiji i Nemačkoj, što je uticalo i na proizvodnju aditiva za dizel gorivo na bazi amonijaka, „ed blu“ (AdBlue). Potom je usledilo zatvaranje Aheme u Litvaniji, holandske OCI, norveška Jara internacional smanjuje proizvodnju amonijačnog đubriva za EU za 40%, španska Fertiberija i OPZ, veliki proizvođač iz Ukrajine, takođe zatvaraju svoja postrojenja, kao što čini i Borealis AG iz Austrije, dok je najveći nemački proizvođač, SKV Pisteric (SKW Piesteritz) smanjio proizvodnju za 20%.
Pride, pogoršavajući krizu, Bajdenova administracija u avgustu nameće sankcije četvrtom proizvođaču đubriva u svetu, beloruskom Berluskali OAO-u, krivom za „održavanje u životu beloruskog režima na štetu beloruskog naroda„, a možda i zato što kontroliše petinu svetske berze đubriva na bazi kalijuma.
Duša svetske sigurnosti hrane
Azotna đubriva su najčešće korišćena đubriva u globalnoj poljoprivredi, čine oko tri četvrtine svih komercijalnih đubriva. Od Haber-Boš koncerna razvoja procesa njihove proizvodnje u Nemačkoj neposredno pre Prvog svetskog rata, veštačka proizvodnja azotnih đubriva je omogućila ogromnu ekspanziju u poljoprivrednoj produktivnosti. Azotna đubriva se prave od amonijaka proizvedenog Haber-Bošovim postupkom, u kome se, energetski, intenzivno koristi prirodni gas, što je metan, a za snabdevanje vodonikom. Dobijeni amonijak se koristi kao sirovina za druga azotna đubriva, kao što su bezvodni amonijum-nitrat i urea. Prinosi useva od Drugog svetskog rata postali su jako zavisni od đubriva na bazi azota. Za SAD se procenjuje da bi prosečni prinosi kukuruza opali za 40 procenata bez azotnog đubriva.
Sadašnje procene su da možda polovina čovečanstva zavisi od azotnih đubriva. Prema studiji objavljenoj u naučnom časopisu „Nejčer“, 48 procenata svetske populacije u 2008. godini zavisilo je od azotnih đubriva za svakodnevni pristup hrani, što „znači da su azotna đubriva u 2015. godini obezbedila sigurnost hrane za 3,5 milijardi ljudi koji bi inače gladovali do smrti”.
Da kriza bude još gora, Peking odlučuje da drastično smanji ili čak obustavi izvoz đubriva. Razloga je više: nedostatak uglja i prirodnog gasa za proizvodnju električne struje, sve do paničnih pokušaja da se ovlada domaćom inflacijom. Oblast Henan, središte proizvodnje žitarica, letos je zadesila veća no ikada poplava, a vlada je započela s kampanjom „Prazan tanjir 2.0“ kako bi zaustavila bacanje hrane, za koju neki smatraju da je pokušaj prikrivanja ozbiljnog podbačaja u žetvi.
Kina, Indija i SAD su ubedljivo najveći korisnici azotnih đubriva u tonama po hektaru. Kina je takođe jedan od najvećih izvoznika đubriva i njena vlada je u septembru najavila zabranu izvoza azota i fosfatnih đubriva do juna 2022. godine. Sa visokim globalnim cenama prirodnog gasa, kao i uglja koji uvozi, Kina je morala da se suoči sa prekidima u snabdevanju električne energije zbog obustava isporuke elektroprivrednih kompanija, koje nisu htele da struju prodaju s gubitkom. I, kao posledica složene krize, usledila je zabrana izvoza đubriva. Kina je najveći izvoznik azotnog đubriva uree, koja čini gotovo trećinu svetske ponude, a takođe je glavni proizvođač fosfata.
U Bavarskoj na jugu Nemačke, farmeri navodno ne mogu da kupe đubrivo najmanje do sledećeg leta. Sve šira i dublja, globalna kriza sa đubrivom dovešće do naglog smanjenja prinosa stočnog kukuruza, pšenice, pirinča, kafe i drugih useva u 2022. godini, a sve usred najgore inflacije cena hrane poslednjih decenija, dodatno pogoršanom merama bezbednosti i poremećajima u svetskom trgovačkom brodarstvu.
Atak na metan na UN konferenciji o klimatskim promenama (KOP 26)
Posledica svetske krize u snabdevanju đubrivom su i petostruko veće cene prirodnog gasa, kako se metan drugačije naziva, a što je opet posledica „zelene politike“ protiv ugljen-dioksida Bajdenove administracije, njenog programa „Spremni za 55“ (“Fit for 55”), kojim se predviđa da se emisija ugljen-dioksida smanji za 55%, što obuhvata i metan i prirodni gas. Bajdenova administracijaje ukida investiranje u prirodni gas iz škriljaca i bezglavo subvenciniše „zelenu energiju“, prvenstveno od sunca i vetra, što je dovelo do nepouzdanosti električne mreže, pošto kad vetar ne duva i nije sunčano dolazi do nestašice „alternativne“ struje. Problem, veliki problem je skladištenje, jer u zemljama kao što je energetski zavisna Nemačka, alternative mogu činiti 42% bruto potrošnje. Kako se nuklearne elektrane i elektrane na ugalj oporezuju do prinudnog zatvaranja zbog ludila „nula ugljen-dioksid“ politike, cene nafte i prirodnog gasa eksplodiraju. Nova ulaganja u eksploataciju ugljovodonika kao rezultat toga se smanjuju, a zalihe su ograničene upravo kada su energenti svima potrebni.
Sve ovo se dobro uklapa u „Agendu 2030“ Ujedinjenih nacija za „održivu“ poljoprivredu i „veliko resetovanje“ Svetskog ekonomskog foruma Klausa Švaba i Blek roka sa Vol strita (sa devet biliona dolara kojima upravlja), a već dovodi do drastičnog smanjenja proizvodnje mesa, zamenjujući ga lažnim laboratorijskim mesom ili čak insektima kao izvorom proteina.
Poljoprivreda, posebno proizvodnja mesa, naveliko se satanizuje, tobože zato što je glavni uzrok „globalnog zagrevanja. Stoga je metan prva meta na tapetu „Zelene agende“, prvenstveno u SAD i EU. Na nedavno održanom samitu, UN konferenciji o klimatskim promenama, njihov zajednički predlog, da se emisija metana do 2030. smanji za 30%, potpisalo je oko 100 država. Posledično, možemo očekivati sve žešće atake vlada i NVO-a na dosadašnji prehrambeni sistem, napade u vidu povećanja cena poljoprivrednih đubriva, kampanja protiv mesa u ishrani i zahteva za „održivom“ poljoprivredom – Nju dil za rat protiv nafte, gasa i uglja, temelja relativno jeftinog energetskog sistema, okosnice današnje svetske ekonomije i glavnog sredstva za beg od jada i čemera posle Drugog svetskog rata.
NultaTačka/Now The Organized Takedown of Global Fertilizer Supply, „Ћирилизовано“
