Ursula Fon der Lajen poziva na hitnu intervenciju usled ENERGETSKE KRIZE U Evropi
Jedna od najvećih energetskih kriza koja opseda Evropu dovela je energetsku industriju do granica izdržljivosti, te Ursula von der Leyen poziva na “hitnu intervenciju” kako bi se sprečio dalji rast cena energenata.
“Visoke cene energenata sada ukazuju na limite energetskog modela koji su nastali iz različitih razloga”, naovdi Ursula u svom govoru na Blend Strateškom Forumu u Sloveniji.
“Energetski model nastao je u potpuno drugačijim uslovima i za potpuno drugu namenu”.
“Iz tog razloga, Komisija sada radi na hitnoj intervenciji i strukturnim reformama u energetskoj industriji”.
Plaši me da njihove hitne intervencije ne dovedu do još veće energetske krize i rasta cena energenata, a za nas se osmisli ekskluzivan paket saveta kako da prebrodimo zimu i malo bolje prištedimo.
Zato hajde da vidimo šta baba Ursula dalje navodi.
Kao energetsko tržište funkcioniše?
Energetsko tržište Evrope funkcioniše na osnovu marginalnih cena, poznatih kao “pay-as-clear market”.
U okviru ovog sistema, sve kompanije koje se bave proizvodnjom električne energije – od fosilnih goriva do solarne i energije vetra licitiraju (nude) svoju cenu na trižštu u skladu sa svojim troškovima proizvodnje. Licitiranje počinje od najjeftinijih resursa poput obnovljivih izvora i završava se naskupljim – obično gasom.
S obzirom da se većina zemalja Evropske unije i dalje služi fosilnim gorivima kako bi zadovoljila svoje energetske potrebe, konačna cena energije uglavnom je određena cenom gasa.
Ukoliko cena gasa poskupi, računi za struju neizbežno rastu. Podsetimo se, cene energenata su poskupele iz razloga što je Evropska Unija uvela sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajnu, čiji gas i dalje kupuje, samo skuplje preko azijskih posrednika.
Sasvim slučajno?
Ista ta Evropska Unija sada želi da reši energetsku krizu koju je sama napravila. Ali s obzirom na dosadašnje poteze koji su samo pomogli Rusiji da preprodaje gas Evropi putem posrednika za mnogo veću cenu i dovela građane Evropske unije u ogromngu energetsku krizu, postavlja se pitanje, u čijem se interesu sprovode politike EU?
Pozitivni predlozi postoje
Do sada, Španija, Portugal Grčka, Francuska, Italija i Belija pozivaju na razdvajanje cena gasa i struje kako bi okončale efekat poskupljenja.
Predsedavajući Češke Republike u Savetu EU već je sazvalo vandredni sastanak ministra energetike koji bi trebalo da se održi devetog septembra.
Kao što vidimo, pojedine države izlaze sa dobrim predlozima, no da li će ti predlozi biti usvojeni od strane Evropske Komisije ostaje nam da vidimo.
Zaustavljanje “Zelene Revolucije”
Ono što bi Evropa mogla da uradi kako bi sebi obezbedila dovoljne zalihe energije je da pored ukidanja Sankcija Rusiji, zaustavi prelazak na obnovljivu i “čistu” energiju, dokle god ta tehnologija ne bude mogla da proizvede dovoljno energije. Tehnologija sama po sebi i nije loša, ali je nedovoljno razvijena.
Obnovljivi izvori energije kao što su solarni paneli i vetrenjače trenutno nisu na tehnološkom nivou koji bi zadovoljio trenutne energetske potrebe Evrope pa i sveta. Sa druge strane, kako se ispostavlo da klimatske promene nisu uzrokovane ljudskim delatnostima, niti predstavljaju bilo koju vrstu rizika, možda bi Evropska unija pa i svet mogao ponovo da razmotri ovu tačku i zaustavi borbu protiv klimatskih promena.
Rastuće cene gasa
Predsednica von der Leyen u svom govoru nije otkrila više detalja u svom govoru, koji se dotakao šireg spektra tema uključujući vladavinu prava, kliamtske promene, ekonomski oporavak i proširenje Evropske unije;
Baš čudno, ko bi se tome nadao?;
Njeni komentari dolaze usred rekordnog skoka cena gasa vođenih oko špekulacija Gazproma, Ruskog energetskog giganta.
Gasprom je više puta ograničavao pa čak i zatvarao dotok gasa u nekoliko zemalja EU. Isporuke preko gasovoda Severni tok 1 su 20% od njegovog ukupnog kapaciteta.
U petak su buduće cene gasa Title Transfer Facility-a, vodećem trgovinskom centru u Evropi dostigle 339 Evra po megavat-satu, što je astronomski rast cena u poređenju sa 27-evra sa po megavat-satu postavljenom prošle godine.
Naizgled nezaustavljivi trend izaziva strah od bankrota preduzeća i energetskog siromaštva domaćinstava uoči zimske sezone kada se očekuje veća potrošnja električne energije.
Eto rešenja!
Krajem Jula, Evropska Unija odlučila je da uspostavi dobrovoljni plan za smanjenje potražnje za gasom za 15% od sledećeg proleća u nadi da će nekako ublažiti energetske manipulacije Kremlja.
Postavlja se pitanje šta će se desiti tokom ove zime, do sledećeg proleća i čime će to gas biti zamenjen usred energetske nestašice u Evropi. Izgleda nam povratka na staro nema. Ili će cene energenata biti skupe, ili ćemo biti u energetskom deficitu.
Sa druge strane, ako je Evropskoj Uniji toliko stalo da zaštiti građane i uspostavi kontrolu i balans na tržištu zašto ne ustupi pred odlikama Rusije i sprovede gas kako bi zaštitila stanovištvo.
I dok Evropska Unija sama sebi kopa rupu, a Rusija naravno iskorišćava trenutne prilike, ( jer ko to ne bi u?), običan građanin će biti primoran da se navikne na novonastalu situaciju i biti primoran na manju potrošnju.
