VELIKI RESET JE SAMO NEKOLIKO DANA OD PEČATIRANJA! OVAKO ŠVAB PLANIRA DA OTME ZEMLJIŠTE I OBUSTAVI PROIZVODNJU HRANE

Globalističke korporacije počinju da plene poljoprivredno zemljište u Americi putem eksproprijacije, kako bi zaustavile proizvodnju hrane u ime borbe protiv klimatskih promena

Plan „Velikog reseta“ koji je objavio predsednik Svetskog ekonomskog foruma (SEF) Klaus Švab predviđa kardinalnu promenu svetskog društveno-ekonomskog poretka. Švab to naziva prelaskom sa starog kapitalizma na novi, „inkluzivni“ kapitalizam, i oslobađanjem čovečanstva od privatne svojine. Međutim, ako su ruski komunisti pre više od sto godina ukinuli privatnu svojinu nad sredstvima za proizvodnju, nad opredmećenim kapitalom, ukinuvši na taj način i eksploataciju čoveka nad čovekom, globalisti, danas, nameravaju da ukinu ličnu svojinu, to jest, imovinu koja je namenjena za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba – stanove, kuće, poljoprivredno zemljište, odeću, kućne potrepštine itd.

Ida Auken (Ida Auken) član takozvanog Saveta za globalnu budućnost gradova i urbanizaciju (Global Future Council on Cities and Urbanization), koji funkcioniše u okvirima Svetskog ekonomskog foruma, likujući objavljuje: „Dobrodošli u 2030. godinu. Dobrodošli u moj grad, tačnije, naš grad. Ja ništa ne poseduje. Nemam automobil, nemam kuću, nemam tehniku, nemam odeću.“

SPREMNI ZA ZIMU? NEMAČKA OTKRILA ZA KOLIKO ĆE OSTATI BEZ GASA

Švab je mnogo oprezniji u izjavama. U svojoj knjizi „KOVID-19: Veliki reset“ (2020. godine) govori da ljudi, što je moguće pre, treba da se oslobode želje za vlasništvom. U inkluzivnom kapitalizmu čovek mora da postane korisnik. Ipak, prava korišćenja nema bez prava svojine. Neko mora biti vlasnik, krajnji upravnik imovine. Švab zamagljuje ovo pitanje, no iz onoga što je izložio jasno je da je krajnji vlasnik – globalna elita.

Šačica ljudi („zlatni milion“) već vlada najvećim delom objekata ekonomske i socijalne infrastrukture u svetu. Ona je ovladala i objektima takozvane intelektualne svojine, uzela u svoje ruke veliki deo utrobe Zemlje. „Zlatni milion“ želi da privatizuje celu Vaseljenu. O takvim bezumnicima pisao je i sovjetski pisac naučne fantastike Aleksandar Beljajev u romanu „Prodavac vazduha“ (prvi put objavljen 1929. godine). Engleski biznismen Bejli organizuje, negde u Zapolarju, na severu Jakutije, podzemnu fabriku za preradu atmosferskog vazduha. U fabrici je prvo vazduh deljen na sastavne komponente (kiseonik, vodonik, azot, helijum) a onda se iz njih dobijao finalni proizvod. Na primer, azot se pretvara u amonijak, azotnu kiselinu i cijanamid. Osnovni proizvod je – kuglica koja sadrži zgusnut kubni kilometar atmosferskog vazduha. Bejli se sprema da izađe na tržište sa svojim kuglicama i drugim proizvodima, no ove planovi, na sreću čovečanstva, nisu realizovani – fabriku uništavaju sovjetski crvenoarmejci.

Danas vidimo da grupa superbogatih želi, u nekom obliku, da ostvari Bejlijev neostvareni plan. Ovi bezumnici teže da prisvoje onaj deo prirode koji do današnjih dana nije davao nikakav profit, to jest, taj deo prirode treba neizostavno privatizovati i uključiti u tržišne odnose. Tada će vlast globalne elite nad svetom biti nenarušiva.

U izdanju Natural News 29. decembra 2021. pojavio se članak „Globalističke korporacije počinju da plene poljoprivredno zemljište u Americi putem eksproprijacije, kako bi zaustavile proizvodnju hrane u ime borbe protiv klimatskih promena“(Globalist corporations begin seizing farmland in America under eminent domain, to halt food production in the name of fighting climate change). U članku se govori da će se u dogledno vreme u svetu pojaviti kompanije koje će pružati „ekosistemske usluge“ (ecosystem services). Ekosistemi su prirodne fabrike koje apsorbuju ugljen-dioksid i druge gasove „staklene bašte“ , prerađuju prljavu otpadnu vodu dajući, na kraju procesa, kiseonik i čistu pitku vodu. Pri tome čuvaju bioraznolikost, genetske kodove životinjskih (fauna) i biljnih (flora) vrsta. A ovi kodovi mogu zatrebati u rešavanju složenih zadataka iz sfere biotehnologije i genetskom inženjeringu.

Pristalice razvoja tržišta „ekosistemskih usluga“ tvrde da je prvi uslov za stvaranje takvog tržišta uspostavljanje jasno određenih prava svojine nad prirodnim objektima (ekosistemima). „Ničija svojina“ ili svojina u rukama „neodgovornih subjekata“ stvara rizik od uništenja ekosistema. Svojina nad prirodnim resursima ekosistemskog karaktera treba da da bude u rukama vrlo „odgovornih“ privrednih subjekata. Njihova usklađenost sa najstrožijim normama potvrđivaće… berze.

Privredni subjekti novog tipa već su dobili svoj naziv: „Kompanije za prirodne resurse“ (Natural Asset Companies, NAC). One bi trebalo da postanu komercijalne strukture koje ostvaruju profit prodajom „ekosistemskih roba i usluga“, takvih kao što je apsorpcija „gasova staklene bašte“, zatim, prodaja kiseonika, čiste vode… Što se tiče genofonda koji se nalazi u privatizovanom ekosistemu, biološke i druge kompanije mogu se njime koristiti kada pribave licencu za odgovarajuću „intelektualnu svojinu“. Vlasnici genetski i drugih informacija koje se odnose na floru i faunu divlje prirode, mogu biti samo „kompanije za prirodne resurse“. Svi ostali su korisnici, koji to korišćenje plaćaju.

Opis modernog projekta „ekosistemske ekonomije“ i „ekosistemskog tržišta“ može izgledati kao buncanje ludaka, na čijem fonu bledi literarna fantazija Aleksandra Beljajeva. Ipak, navedeni projekat nije fantazija. On je deo plana Velikog reseta. Na sajtu Njujorške berze (NYSE) već se pojavila stranica posvećena kompanijama za prirodne resurse.

Čitamo: „Za rešenje veoma složenih problema vezanih za promenu klime i prelazak na održivu ekonomiju, NYSE i Intrinsic Exchange Group (IEG) prvi uvode novu klasu imovine zasnovanu na prirodi i prednostima koje daje priroda (takozvane ekosistemske usluge). NAC (kompanija za prirodne resurse) će odražavati unutrašnju i proizvodnu vrednost prirode i omogućiti štednju utemeljenu na životno važnim dobrima, koja leže u temeljima celokupne naše ekonomije i omogućavaju život na Zemlji. Primeri prirodnih aktiva koje mogu imati korist od NAC struktura uključuju predele kao što su šume, močvarna područja, koralne grebene, a takođe i obradivo zemljište, recimo farme“. U tekstu se još piše da komercijalni potencijal prirodnih dobara iznosi 125 triliona dolara godišnje u obliku globalnih ekosistemskih roba i usluga, kao što je vezivanje ugljenika, bioraznolikost i čista voda.

DANAS OD 16h! INTERVJU IZ BUNKERA! MARIO ZNA I ARNA ŠEBALJ

SPREMNI ZA ZIMU? NEMAČKA OTKRILA ZA KOLIKO ĆE OSTATI BEZ GASA

Da bismo razumeli koliko su visoki ulozi autora projekta stvaranja tržišta ekosistemskih usluga, napomenuću da je ukupna vrednost prodate sirove nafte i prirodnog gasa u svetu krajem 2020. godine iznosila samo 4,68 triliona dolara.

Gore pomenuta struktura Intrinsic Exchange Group (IEG) zaključila je u septembru 2021. godine sporazum sa Njujorškom berzom o osnivanju „korporacija za prirodne resurse“ i njihovo dovođenje na berzu. NYSE poseduje manjinski paket akcija IEG. Poslednju grupu ili partnerstvo čine: Međuamerička banka za razvoj, Fond Rokfeler i Aberdare Ventures. IEG je osnovao 2017. godine preduzetnik i zaštitnik prirodne sredine Daglas Eger (Douglas R. Eger). On je kao generalni direktor IEG komentarisao septembarski sporazum: „Zajedno će IEG i NYSE omogućiti investitorima pristup prirodnim bogatstvima, što će preobraziti našu industrijsku ekonomiju i učiniti je još pravednijom.“

IEG je već razradila metode merenja ekoloških pokazatelja kompanija za prirodne resurse i njihovog prevođenja u vrednosni izraz. Među njima su takvi (pokazatelji) kao što su prodaja usluga ekosistema i prirodni kapital. Ovi pokazatelji dopunjavaju tradicionalne pokazatelje delatnosti kompanija. Njujorška berza je u četvrtom kvartalu 2021. godine pripremila listing standarda i računovodstvene izveštaje za kompanije za prirodne resurse i predala ih Komisiji za vrednosne papire i berzama SAD (SEC). Očekuje se da početkom 2022. SEC odobri dostavljenu dokumentaciju i u 2022. na berzama će se pojaviti prve kompanije za prirodne resurse.

Kao što se može videti iz dokumenata IEG i NYSE stvaranje kompanija za prirodne resurse počinje sticanjem zemlje koja poseduje potencijal da generiše ekosistemske usluge: „Kompanije za prirodne resurse su održiva preduzeća koja poseduju prava da pružaju ekositemske usluge, proizvedene na prirodnom, radnom ili hibridnom zemljištu“. Pod „prirodnim“ se podrazumeva zemljište koje nije zagađeno poljoprivrednom ili drugom čovekovom delatnošću. „Radna“ su zemljišta koja se trenutno aktivno koriste. Prvenstveno je reč o poljoprivrednom zemljištu. Njima je moguće promeniti namenu: od proizvodnje poljoprivrednih proizvoda na davanje ekosistemskih usluga. „Hibridno“ zemljište je ono koje delom pripada prvom, delom drugom tipu.

Niz milijardera se već uključio u kupovinu zemlje, pristupivši tako akumulaciji „prirodnog kapitala“ i konverziji svojih virtuelnih (finansijskih) aktiva u fizičku aktivu, imovinu – zemlju.

U SAD se najčešće kao glavni kupac zemlje pominje Bil Gejts, najveći posednik poljoprivrednog zemljišta u Americi (u terminologiji IEG i NYSE – „radna zemlja“). Ukupno Gejts poseduje oko 242.000 akri (acre) na celoj teritoriji SAD. To je skoro 100.000 hektara. Ipak, Gejts nije najveći zemljoposednik u SAD. Prvo mesto među milijarderima koji su specijalizovani za kupovinu „prirodne zemlje“ pripada medijskom magnatu Džonu K. Melounu (2,2 miliona akri u rančevima i šumama). Na drugom mestu je osnivač CNN-a Ted Tarner (2 miliona akri prvenstveno divlje prirode). Brzo rastu investicije u zemlju i osnivača Amazona Džefa Bezosa.

Amerikance veoma brine kupovina zemlje od strane milijardera. Pre svega zato što novi feudalci Amerike mogu započeti prenamenu korišćenja stečenih parcela.

Ponoviću još jednom naslov pomenutog članka objavljenog u Natural New: „Globalističke korporacije počinju da plene poljoprivredno zemljište u Americi putem eksproprijacije, kako bi zaustavile proizvodnju hrane u ime borbe protiv klimatskih promena“. Naslov govori sam za sebe. Komentari su suvišni.

NultaTačka/ValentinKatasonov/SrodstvoPoIzboru