GLOBALNA ENERGETSKA KRIZA: „Blackout“ SE ŠIRI NA BRAZIL I INDIJU
Globalna energetska kriza muči Evropu i Kinu i polako se širi na tržišne ekonomije u razvoju.
Prema Bloomberg-u, ozbiljne suše u Brazilu dovele su do kolapsa proizvodnje hidroelektrične energije i mogle bi prisiliti južnoameričku državu da racionalizuje snagu ako se ne poveća uvoz električne energije iz Urugvaja i Argentine.
Brazil je najveća ekonomija Južne Amerike. Ona 60% svoje energije crpi iz izvora hidroelektrične energije, ali La Nina je ove godine proizvela sušu i smanjila vodostaje u rezervoarima.
Brazil je na mnogo načina bio ispred dekarbonizacije svoje električne mreže. Što se tiče energetske tranzicije, zemlje širom sveta počinju pokušavati prelazak, ali otkrivaju da obnovljiva energija nije održiva. Larry McDonald iz izveštaja Bear Traps Report nedavno je u svojoj belešci klijentima potvrdio da nastojanje ESG -a za električnim mrežama doprinosi globalnoj energetskoj krizi.
Kako bi ublažila kolaps električne mreže, južnoamerička zemlja je u procesu paljenja generatora na prirodni gas kako bi nadoknadila gubitak hidroenergije. To bi primoralo vladu da se takmiči na skučenom globalnom tržištu unazad što bi moglo povećati cene.
„Brazilski rezervoari hidroelektrana na jugoistoku i centralnom zapadu, koji predstavljaju gotovo tri četvrtine instaliranih kapaciteta zemlje, pali su na 17% usred najveće suše u poslednjih 91 godini“, izjavio je za Bloomberg.
Ranije ove godine, vremenski obrazac La Nina doneo je sušu u Brazil, ali dosta vode u severoistočnoj Južnoj Americi koja je napunila brane u Kolumbiji do istorijski nivoa. Još jedna runda La Nina-e, za koju američki Centar za predviđanje klime kaže da ima 70% šanse da se formira ove jeseni/zime, mogla bi odgoditi kišnu sezonu u Brazilu i izazvati prekide napajanja koji bi imali drastične ekonomske posledice.
,,AGENDA TAME”: NEMCI ZAPOČELI PRIPREME ZA POTPUNI NESTANAK STRUJE
Sa druge strane sveta, Indija se suočava sa krizom moći iz različitih razloga od Brazila. 135 termoelektrana u zemlji ima izuzetno niske zalihe uglja, od 13 dana pre samo nekoliko nedelja do samo četiri dana prošlog petka, navodi FT.
„(Indijski) energetski sektor suočava se sa vrstom savršene oluje“, rekla je Aurodeep Nandi, indijski ekonomski stručnjak u Nomura Financial Advisory and Securities. „Zatekli ste se u situaciji u kojoj je velika potražnja, vaša ponuda je niska sa domaće strane, a niste uvozili zalihe.“
Ako se zalihe ne obnove na vreme, Indija će možda morati prekinuti napajanje energetski intenzivnih preduzeća i stambenih objekata, što se upravo događa u Kini u ovom trenutku.
KINESKI PAD U ISPORUCI ELEKTRIČNE ENERGIJE NAJNOVIJA JE SVETSKA PRETNJA LANCU SNABDEVANJA
Sada kada se globalna energetska kriza širi svetom, prvo u Europi i Aziji, a sada se proširila na delove Južne Amerike i Indije, iz različitih razloga. Sledeća faza krize je da vlade počnu panično nabavljati zalihe. Kina to već radi.
Nulta Tačka/ZeroHedge
