GLOBALISTI grade megalopolis u Evropi u kojem će živeti 45 miliona ljudi koji će se hraniti BUBAMA
Održivi razvoj, zvani tehnokratija, je anti-ljudski i anticivilizacijski, ali samo mali broj ljudi razume koliko je ovaj plan zaista opasan i prodoran. Da, proteinski prah od cvrčala je već komercijalizovan i sve više će se videti u proizvodima prodavnica. Građani će živeti u svojim malim „pametnim stanovima“, biti nadgledani 24×7 bez ikakve privatnosti, dok će se jedva hraniti proteinskim napitcima napravljenim od mlevenog proteina cvrčka pomešanog sa mlekom bubašvaba.
Kako piše magazin Technocracy „MI smo u ratu u Evropi. Ali ne sa Rusijom. Neprijatelj nema čizme na zemlji, tenkove, mitraljeze ili bombe; mi to ne možemo videti.“
To je podmukla, podmukla hidra sa mnogim glavama koja oblikuje naše živote, uz pomoć onih koji su namenjeni da nas predstavljaju. Kritična borbena linija otvorila se protiv ovog amorfnog neprijatelja u srcu Evrope. U Holandiji.
Hrabri holandski farmeri su mobilisali svoje traktore, svoje cisterne sa stajnjakom i bale slame; izašli su na ulice da protestuju, kao što smo prvi ovde izvestili i nisu odustajali.
Nakon burnog leta protesta poljoprivrednika zbog takozvanih propisa o „zagađivanju“ – uredbi holandske vlade koja će od farmera zahtevati da smanje emisije azota do 70 odsto u narednih osam godina – holandski ministar poljoprivrede Henk Staghauver je dao ostavku nakon samo devet meseci na funkciji rekavši novinarima da nije prava osoba za taj posao. Zaista.
Bilo bi dobro da obratimo pažnju. Oni protestuju u naše ime. Oni preuzimaju ono što je prikladno opisano kao ‘korporatizovanu agendu „održivosti” koju je kreirala „zelena” elita koju podržavaju milijarderi bez popularnog biračkog tela.
Nevidljive institucije kao što su Svetski ekonomski forum, Fondacija Bila i Melinde Gejts, Rokfelerova fondacija, kao i gomila transnacionalnih korporacija, ključne su „zainteresovane strane“ u ovoj blisko povezanoj mreži. Ovo su neizabrane ličnosti koje utiču na politiku vlada u navodno suverenim državama širom sveta.
Holandska vlada planira da potroši 25 milijardi evra na eksproprijaciju 11.200 farmi – navodno da bi prepolovila emisiju azota do 2030. To će značiti gubitak 20 odsto farmi, dok će još 33 odsto biti prinuđeno da smanji stočni fond.
Ludilo ovih rezova dolazi u vreme globalne nestašice hrane i đubriva, kada je Holandija drugi po veličini izvoznik hrane posle SAD. Sada rizikuje da sledi Šri Lanku i postane glavni uvoznik, a ne izvoznik hrane.
Tristateciti je projekat ‘pametnog grada’ koji je počeo da se pojavljuje kao koncept 2015. To je vizija Petera Savelberga, holandskog konsultanta, da stvori gigantski megalopolis od Holandije preko Belgije do Rura u Nemačkoj, koji uključuje 30 do 45 miliona ljudi.
Kako je u ovo doba svesti o ugljeniku takav projekat mogao da preživi eko pobožnost ljubitelja životne sredine? Teško da je očigledno kako izgradnja nebodera i pokrivanje velikih površina betonom mogu biti održivije od poljoprivrednog zemljišta, ali projekat se može pohvaliti da podržava sve ciljeve održivosti Ujedinjenih nacija.
Naravno da jeste – na papiru. Takođe želi da promoviše agritech, usredsređenu na region Brabanta, koji uključuje vertikalnu poljoprivredu (npr. hidrofonika). Verovatno nije slučajno što je, prema Fajnenšel tajmsu , belgijska vlada takođe počela da kupuje poljoprivredno zemljište, navodno da bi izbegla holandsku „krizu“. Drugim rečima, Tristateciti je klasičan koncept „četvrte industrijske revolucije“ Svetskog ekonomskog foruma.
Petera Savelberga podržavaju holandska organizacija poslodavaca VNO-NCV, penzioni fondovi i investitori. Oni veruju da bi Tristateciti, sa svojih 45 miliona stanovnika, mogao bolje da se takmiči za investicije i talente sa drugim globalnim megagradovima, posebno onima u Kini. I tako, neizbežno, Tristateciti je potrebno holandsko poljoprivredno zemljište za stanovanje.
Za nekoliko dana Ajfelov toranj odlazi u mrak- Francuzi gase noćna svetla zbog “energetske krize”
U međuvremenu, stanovnici Tristateciti-a će verovatno živeti od buba – jer bi bilo manje poljoprivrednog zemljišta za proizvodnju hrane za njih. Otuda potreba za vertikalnom zemljoradnjom. Bilo bi malo druge industrije u kojoj bi mogli da rade, jer fosilna goriva potrebna za funkcionisanje industrije presušuju.
Nemačka već doživljava znake deindustrijalizacije jer ruski gas nestaje, a presušena Rajna ironično sprečava kretanje uglja. Nulti ugljenik postaje realnost.
Uprkos sve većem odbijanju programa UN za „održivi razvoj“ Agende 2030, protiv SEF-a i Velikog resetovanja, holandska vlada, između ostalih podstaknuta možda nedavnim Forumom na visokom nivou UN u kojem je Holandija učestvovala ovog leta, pribegla je koristeći takozvane ‘klimatske promene’ i ‘zaštitu prirode’ kao opravdanje.
Primetno je da je marketinška pompa oko samog Tristateciti-ja utihnula (samo nekoliko stotina prati njegovu Facebook stranicu), a projekat je osetio potrebu da objavi javno saopštenje u kojem se tvrdi da nema veze sa programima smanjenja azota.
Ovde u Velikoj Britaniji, možda smo za sada izbegli sudbinu holandskih farmera, iako je finansijski podsticaj naše vlade za farmere da napuste svoje farme bio u ponudi do 11. avgusta. Još uvek postoji potreba za oprezom.
Dok velške škole podstiču decu da jedu bube, Francuska je postala inovativna nacija za proizvodnju insekata i domaćin je najvećih svetskih farmi insekata.
Start-up pod nazivom Insect prikupio je 224 miliona dolara od investitora – uključujući FootPrint Coalition holivudske zvezde Roberta Daunija Juniora – za izgradnju svoje druge farme insekata u Amijenu u severnoj Francuskoj.
Kompanija uzgaja crve brašnare koji proizvode proteine za stoku, hranu za kućne ljubimce i đubrivo. Izvršni direktor i suosnivač Antoan Hubert obećao je da će ’40 metara visoka biljka koja se prostire na 40.000 kvadratnih metara’ biti ‘najviša vertikalna farma na svetu i prva vertikalna farma s negativnim uticajem na ugljenik na svetu’.
Ovaj rat nije završen i treba da podržimo naše evropske saveznike kao što smo to činili u Drugom svetskom ratu.
Preporučeno za gledanje je apokaliptično upozorenje Džordana Petersona o tome šta ‘održivost’ zaista znači i program Majkla Jona iz jula, kada je bio povezan sa holandskim farmerima.
