LANSET OBJAVIO ,,STRUČNJACI NEKA VIDE“! PAD ANTITELA NAKON REVAKCINACIJE FAJZEROM ILI VAKCINOM ASTRA ZENEKA
Vakcine zasnovane na spajk glikoproteinu SARS-CoV-2 uvode se globalno kako bi se kontrolisao prenos i ograničio morbiditet i mortalitet zbog COVID-19. Trenutni dokazi ukazuju na snažnu imunogenost i visoku kratkoročnu efikasnost za BNT162b2 (Pfizer – BioNTech) i ChAdOx1 nCoV-19 (Okford – AstraZeneca) . Obe vakcine se isporučuju kroz strategiju dve doze i mnoge zemlje, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, koristili su intervale doza duže od 3-4 nedelje, očekujući da maksimiziraju pokrivenost prvom dozom i imunogenost.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Uz kontinuiranu visoku globalnu incidenciju i potencijal za prenosivije varijante SARS-CoV-2, podaci o dugotrajnoj efikasnosti vakcine i dinamici antitela kod zaraženih osoba su od suštinskog značaja za razjašnjavanje potrebe za daljim podsticajnim dozama.
Da bismo identifikovali rane indikacije smanjenja nivoa antitela na protein spike (S-antitelo) nakon kompletne vakcinacije od dve doze, uradili smo analizu preseka potpuno vakcinisanih odraslih (starosti ≥18 godina) koji su predali uzorke kapilarne krvi za Virus Watch, longitudinalna kohortna studija zajednice u Engleskoj i Velsu. Studija je dobila etičko odobrenje od Etičkog komiteta Hampstead NHS Health Research Authority (20 / HRA / 2320).
Serumi su testirani pomoću Elecsis Anti-SARS-CoV-2 S i N elektro-hemiluminescentnih imunoanaliza (Roche Diagnostics, Bazel, Švajcarska); S-test cilja ukupna antitela na S1 podjedinicu spajk proteina (opseg 0,4–25 000 jedinica po mL [U / mL]), dok N-test cilja ukupna antitela na protein pune dužine nukleokapsida, koji smo uzeli kao proksi za prethodnu infekciju SARS-CoV-2 (specifičnost 99,8% [99,3–100]). Serološki rezultati su povezani sa demografskim i kliničkim informacijama prikupljenim pri upisu i sa nedeljnim statusom vakcinacije koji ljudi sami prijavljuju.
605 odraslih je predalo važeći uzorak 14.-15. juna 2021. godine. 321 (53%) od 605 učesnika bile su žene, a prosečna starost je bila 63 godine (IQR 58-67). Od 605 učesnika, 186 (31%) je kategorisano kao klinički ranjivo, 117 (19%) kao klinički izuzetno ranjivo, a 302 (50%) nije klinički ranjivo (dodatne karakteristike učesnika i definicije kliničke ranjivosti dostupne su u dodatku) . Učesnici su dali jedan uzorak, uzet 14–154 dana nakon njihove druge doze vakcine (medijana 42 dana [IQR 30–53]). 197 (33%) od 605 uzoraka bilo je od vakcine BNT162b2, a 405 (67%) uzoraka od vakcine ChAdOx1; tip vakcine nedostajao je za tri (<1%) učesnika. Srednji interval između prve i druge doze bio je 77 dana (IQR 70–78).
Učesnici sa prethodnom infekcijom (N-seropozitivni; n = 47) imali su srednji nivo S-antitela od 9091 U / mL (IQR 3143 do 16 135), sa 2,5 puta nižim srednjim nivoom za ChAdOx1 (medijana 5179 [IKR 2432 · 5 do 9513 · 5]) u donosu na BNT162b2 (medijana 13 025 [9091 do ≥25 000]). N-seronegativne osobe imale su sedmostruko niži prosečni nivo S-antitela od N-seropozitivnih osoba (medijana 1257 U / mL [616 do 3526]), a šest puta niže prosečne vrednosti viđene su posle ChAdOx1 (medijana 864 [IQR 481 do 1395 ]) u poređenju sa BNT162b2 (medijana 5311 [3133 do 8829]) u ovoj grupi infekcija.
Ispitivali smo raspodelu nivoa S-antitela za potvrđene uzorke N-seronegativa 14–20 dana, 21–41 dan, 42–55 dana, 56–69 dana i 70 dana ili više nakon druge vakcinacije da bismo zaključili o opštem trendu nivoa antitela sa vremenom, stratifikovani prema tipu vakcine, sa p vrednostima dobijenim iz neparametarskih testova kao trend. Izuzeli smo dve osobe sa kraćim intervalima doza od 21–28 dana (i pretpostavili smo da su oni kojima su nedostajali datumi prve doze imali duži interval doze), jer je to (delom, kroz preliminarne podatke) dokazano kao manje imunogeno od dužih intervala za obe ChAdOx1 i BNT162b2, dajući ukupno 552 osobe uključene u analizu.
Značajan trend opadanja nivoa S-antitela primećen je vremenom i za ChAdOx1 (p<0 · 001) i za BNT162b2 (p <0 · 001;), pri čemu su se nivoi smanjili za približno pet puta za ChAdOx1 i za otprilike dvostruko za BNT162b2, između 21–41 dana i 70 dana ili više nakon druge doze. Ovaj trend je ostao dosledan i kada su rezultati stratifikovani prema polu, starosti i kliničkoj ranjivosti. Za BNT162b2, nivo S-antitela se smanjio sa medijane od 7506 U/mL (IQR 4925–11 950) tokom 21–41 dana, na 3320 U/mL (1566–4433) tokom 70 ili više dana. Za ChAdOx1, nivo S-antitela se smanjio sa medijane od 1201 U/mL (IQR 609–1865) tokom 0–20 dana na 190 U/mL (67–644) tokom 70 ili više dana.
U oba tipa vakcine, žene su imale više početne nivoe S-antitela od muškaraca u 21–42 danu nakon potpune vakcinacije; takođe završavajući sa višim nivoima od 70 dana ili više. Slično tome, oni starosti 18–64 godine imali su više nivoe od 21–42 dana u poređenju sa onima starosti 65 godina i više, sa odgovarajuće višim nivoima od 70 ili više dana.
Za vakcinisane BNT162b2 vakcinom, određeni disparitet primećen u odnosu na status kliničke ranjivosti u najvišim nivoima antitela u 21–41 danu, iako ovaj obrazac nije primećen kod ChAdOx1. Nakon 70 dana ili više, obrazac razlika je bio drugačiji, sa višim nivoima antitela u osetljivim grupama za BNT162b2 i obrnuto za ChAdOk1. Ovi podaci ukazuju na značajnu heterogenost unutar grupa za kliničku ranjivost, a takođe su ograničeni malim brojem u klinički izuzetno osetljivim slojevima. Međutim, trend smanjenja nivoa S-antitela s vremenom ostaje dosledan, a niski nivoi kod klinički ranjivih vakcinisanih ChAdOx1 posle 70 dana ili više mogu biti razlog za zabrinutost.
Naši podaci sugerišu opadanje nivoa S-antitela kod osoba koje nisu zaražene tokom 3–10 nedelja nakon druge doze ChAdOx1 ili BNT162b2. Ovi podaci su u skladu sa padom nivoa spajk-antitela i neutralizujućim nivoima antitela primećenim nakon infekcije, iako se čini da se populacije B-ćelija u memoriji održavaju. Kao takve, kliničke implikacije smanjenja nivoa antitela nakon vakcinacije još uvek nisu jasne, i ostaje presudno utvrditi pragove S-antitela povezanih sa zaštitom od kliničkih ishoda.
Iako su trendovi bili dosledni nakon raslojavanja po ključnim promenljivim koje će verovatno uticati na imuni odgovor, moglo bi doći do rezidualne netačnosti zbog starosti i intervala doziranja jer je mali broj onemogućio preciznije podatke. Ovi nalazi su takođe ograničeni presečnom prirodom podataka. Ovu analizu treba ponoviti sa većim brojem učesnika kako bi se omogućilo bolje prilagođavanje na potencijalno netačne podatke i uz longitudinalno praćenje dinamike antitela kod pojedinaca tokom 6–12 meseci kako bi se utvrdili nivoi praga ili vreme do seroreverzije.
Viši nivoi antitela su možda povezani sa većom zaštitom od varijanti koje delimično mogu izbeći imunitet, što bi moglo objasniti uočenu veću efikasnost (delimično preliminarno) BNT162b2 u poređenju sa ChAdOx1 protiv Delta varijante (B.1.617.2). Disparitet u pikovima nivoa antitela između tipova vakcina i, u manjoj meri, među populacionim grupama, mogli bi stoga biti važni ako nivoi antitela u nekim grupama padnu ispod (još uvek nije definisan)praga zaštite ranije nego u drugim grupama. Postoje, međutim, akumulirani dokazi koji ukazuju na važnost imuniteta posredovanog T-ćelijama, posebno kod osoba sa slabim ili odsutnim odgovorima antitela, 12, pa je moguće da odgovori T-ćelija donekle kompenzuju imunitet kako odgovori antitela opadaju.
U kontekstu nedavnih saveta Ujedinjenih nacija u vezi sa novim dozama vakcina Zajedničkog komiteta za vakcinaciju i imunizaciju, i s obzirom na potencijalno brzo opadanje S-antitela predočeno ovim podacima, heterologni režimi, na koje preliminarni podaci sugerišu da izazivaju jača antitela i bolji odgovor T-ćelije, mogu pružiti trajniji imunitet i veću zaštitu od novih varijanti. Međutim, krajnji efekat različitih intervala doziranja i različitih heteroloških kombinacija na kliničke ishode ostaju važna pitanja bez odgovora. U principu, etičku osnovu za primenu univerzalnih novih doza u okruženjima sa visokim prihodima treba pažljivo razmotriti u kontekstu širenja globalne nejednakosti u vakcinama. Podaci o razlikama u pikovima antitela i stopama opadanja mogu stoga informisati o ciljanoj i pravičnoj raspodeli novih doza.
ACH je deo UK New i Emerging Respiratory Virus Threats Advisory Group. Troškove istraživanja za ovu studiju podržao je grant Saveta za medicinska istraživanja dodeljen Univerzitetskom koledžu u Londonu. Studija je takođe dobila 15 000 američkih dolara kredita za oglašavanje na Facebooku za podršku pilot kampanji zapošljavanja na društvenim mrežama 18. avgusta 2020. Virus Watch je dobio finansiranje putem ministarstva zdravlja Velike Britanije i odeljenja socijalne zaštite za procenu vakcina za pružanje mesečnih Thriva testova na antitela na odraslim učesnicima. Ovaj rad je podržao Wellcome Trust putem dobro poznate stipendije za razvoj karijere u kliničkim istraživanjima pri RVA.
