STIŽE „ZELENI“ INTERNET? ‘Mračni podaci’ ubijaju planetu. Stiže nam digitalna dekarbonizacija
Sada i vaši digitalni podaci negativno utiču na zivotnu sredinu, te su stoga naučnici izneli resenje u vidu digitalne dekarbonizacije. Ovim potezom će se dodatno kotrolisati internet korisnici i kompanije koje u svom poslovanju koriste interet.
Više od polovine digitalnih podataka koje kompanije prikupljaju se obrađuje i čuva za jednokratnu upotrebu. Često se nikada ne koriste ponovo. Ti podaci mogu biti kopije vaših dupliranih slika koje se nalaze na različitim platformama poput Google-a iCloud-a, te vi mozda jednu od tih platformi više i ne koristite, dok se vaše fotografije tamo zadržavaju.
Samim tim, platforma koja čuva vaše podatke generiše energiju bezpotrebno, i time doprinosi klimatskim promena, jer skladišta troše mnogo struje kako bi sačuvala podatke. Naučnici tu vrstu podataka koji se ne koriste, nazivaku „dark data“, ili ti „mračni podaci“.
Ovo je značajan utrošak energije koji je skriven u većini organizacija. Održavanje efikasne organizacione digitalne memorije je izazov, ali kolika je cenu za okolinu?
U težnji ka karbon neutralnon društvu, mnoge organizacije ( koje su uzgred primorane ) pokušavaju da smanje svoje emisije ugljenika.
Digitalni ugljenični otisak
Dok je većina klimtskih aktivista fokusirana na ograničavanje emisija iz automobilske, vazduhoplovne i energetske industrije, obrada digitalnih podataka je već uporediva sa ovim sektorima i plus je u porastu. Što prosto rečeno znači da industrija koja se bavi obradom digitalnih podataka troši podjednako energije kao automobilska i vazduhoplovna industrija.
Ove godine se očekuje da će svet generisati 97 zetabajta, to jest: 97 triliona gigabajta podataka. Do 2025. mogao bi se skoro udvostručiti na 181 zetabajt. Stoga je iznenađujuće da je malo pažnje posvećeno smanjenju digitalnog ugljičnog otiska organizacija.
Kako bi se kontrolisala emisija ugljenika, došlo se na ideju o „digitalnoj dekarbonizacijji“. Pod ovim ne mislimo na korišćenje telefona, računara, senzora i drugih digitalnih tehnologija za smanjenje ugljeničnog otiska organizacije. Umesto toga, mislimo na smanjenje ugljičnog otiska samih digitalnih podataka.
Ključno je prepoznati da digitalizacija sama po sebi nije ekološko pitanje, ali postoje ogromni uticaji na životnu sredinu koji zavise od toga kako upravljamo digitalnim procesima u svakodnevnim aktivnostima i na radnom mestu.
Da bi se ilustrovala veličina mračne situacije sa podacima, centri podataka (odgovorni za 2,5% ukupnog ugljen-dioksida izazvanog ljudima) imaju veći ugljični otisak od avio industrije (2,1%). Da bismo ovo stavili u kontekst, kreirali smo alat koji može pomoći u izračunavanju troškova ugljenika podataka za organizaciju.
Koristeći naše proračune, tipično poslovanje zasnovano na podacima, kao što je osiguranje, maloprodaja ili bankarstvo, sa 100. zaposlenih, moglo bi da generiše 2.983 gigabajta „mračnih podataka“ dnevno.
Dr Parović u bunkeru otkrio: Bil Gejts stiže u Srbiju da gradi nuklearne elektrane (VIDEO)
Ako bi te podatke čuvali godinu dana, ti podaci bi imali sličan ugljenični otisak kao šest letova od Londona do Njujorka. Trenutno, kompanije proizvode 1.300.000.000. gigabajta mračnih podataka dnevno — to je preko 3.000.000. letova od Londona do Njujorka.
Brz rast mračnih podataka postavlja značajna pitanja o efikasnosti trenutnih digitalnih praksi. U studiji koja je nedavno objavljena u Journal of Business Strategi identifikovali smo načine da pomognemo organizacijama da ponovo koriste digitalne podatke i istakli puteve koje organizacije treba da prate prilikom prikupljanja, obrade i skladištenja novih digitalnih podataka.
Nadamo se da ovo može smanjiti proizvodnju mračnih podataka i doprineti pokretu digitalne dekarbonizacije, sa kojim ćemo svi morati da se bavimo ako želimo da ostvarimo neto nulu.
Možete čak i sami da počnete tako što ćete odlučiti koje fotografije i video snimci vam više nisu potrebni. Svaka datoteka sačuvana na Apple iCloud-u ili Google fotografijama doprinosi vašem digitalnom ugljeničnom otisku.
Novi nisko-ugljenicni internet
Setite se samo interneta od pre desert ili petnaest godina. Bilo je to nešto novo, inovativno i zanimljivo. Internet je omogućio lakšu komunikaciju, brže plaćanje, efikasnije poslovanje i trenutnu razmenu informacija u celom svetu.
Internet je bio mesto slobodne razmene mišljenja i prostor koji je obećavao da će potpuno promeniti način života u kome ćemo manje raditi i imati više slobodnog vremena.
Sa druge strane, internet danas je internet cenzure, gde korporacije određuju šta je istina a šta ne. Te umesto da dovede do još veće slobode, internet se koristi za kontrolu stanovništva već danas kroz pristup svim informacijama koje ostavljamo za sobom, kroz QR kodove koje pokazuju naš status imunizacije i u pojednimim mestima u svetu, kroz kamere koje prate svaki korak građana.
I povrh svega toga, sada se žele kontrolisati podaci u nameri da spreče “katastrofalne” klimatske promene. Šta je sledeće? Ograničavanje digitalnog memorijskog prostora firmama i pojedincima kako bi se spasla planeta?
Ostaje nam da vidimo. Izgleda da do te njihove 2030. lice interneta kakvog poznajemo će se skroz promeniti.
Dobro dosli u niskougljenični internet
