Otpor nije uzaludan: lekcija iz istorije o tome kako okončati obaveznu vakcinaciju
Ako se pitate kako ćemo ikada stati na kraj ovim drakonskim merama usled COVID-19 koji uništavaju živote i zdrav razum širom sveta, ohrabrite se. Istorija nam može poslužiti u tom pogledu. Paralele između pandemije COVID-19 i njenih kontramera sa prethodnim pandemijama velikih boginja su fascinantne za posmatranje, i tu takođe možemo pronaći odgovor na našu trenutnu nevolju.
Velike boginje, veoma zarazna bolest sa stopom smrtnosti od oko 30%,¹ prati nas mnogo vekova, verovatno hiljadama godina. Tokom poslednja četiri veka, prisilna masovna vakcinacija je bila ponavljajuća kontramera na koju se oslanjala vlada tokom ovakvih izbijanja zaraze, često sa razornim rezultatima, i uvek je postojao veliki deo društva koji se tome protivio.
Tokom 1700-ih, Boston, Masačusets, je bio pogođen nizom epidemija, a uvođenje vakcine dovelo je do nasilne pobune onih koji su verovali da je to opasno i kršenje Božje volje. Lokalne novine su bile pune sporova za i protiv vakcine.²
Hipodermična igla u to vreme još nije bila izmišljena, pa se vakcinacija sastojala od utrljavanja gnoja kravljih boginja u otvorenu ranu na ruci. Dr Zabdiel Boylston, koji je uveo vakcinu na nagovor velečasnog Cotton Mathera, bio je primoran da se sakrije i na kraju je uhapšen. Na Matherov dom je bila bačena bomba.
Godine 1862. došao je red na Los Anđeles, u Kaliforniji. Ponovo je uvedena obavezna vakcinacija, a svako ko je odbio podlegao je hapšenju. Zaraženi ljudi su se plašili prisilnog karantina u „kući” kilometrima izvan granica grada, i to sa dobrim razlogom. Bilo je to mesto gde su te odbacili da umreš, bez čak i posteljine za udobnost.³
Pobuna protiv vakcinacije 1885
U decenijama nakon toga, epidemije velikih boginja dešavale su se širom sveta, a prinudna inokulacija je tipično bila odgovor, iako je imala svoje rizike. 1885. Engleska je postala domaćin masovnog pokreta protiv vakcinacije koji je na kraju rezultirao time da su ljudi poništili vladino pravilo o obaveznoj vakcinaciji.
Kako je izvestio Bi-Bi-Si, 28. decembra 2019, samo nekoliko nedelja pre nego što je COVID-19 proglašen globalnom pandemijom:⁴
„Krajem 19. veka, desetine hiljada ljudi izašlo je na ulice protiveći se obaveznim vakcinacijama protiv velikih boginja. Bilo je hapšenja, novčanih kazni, a ljudi su čak slani u zatvor. Vijorili su se transparenti sa zahtevima „Ukidanje zakona o vakcinaciji, prokletstvo naše nacije“ i zaklinjanjem „Bolje prestupnik nego otrovana beba“. Kopije omraženih zakona su spaljene na ulicama, a lutka sa likom skromnog seoskog doktora je linčovana jer je bio smatran krivcem za program prevencije velikih boginja”.
Korisnik Substack-a koji se zove „Doktor sa srednjeg zapada“⁵ʼ⁶ detaljno opisuje ovaj deo istorije, objašnjavajući zašto nam je to danas važno. On piše:⁷
„Ono što se sada dešava u Kanadi i na drugim mestima je skoro identično onome što se dogodilo sa kampanjama vakcinacije protiv velikih boginja pre više od jednog veka, i verujem da je od ključnog značaja da razumemo ove lekcije iz prošlosti i od vitalnog je značaja da ova poruka stigne do Kamiondžija”.
Ukratko, originalna vakcina protiv velikih boginja bila je neobično štetna vakcina koja nikada nije testirana pre nego što je usvojena. To je povećalo, a ne smanjilo izbijanje velikih boginja. Kako su opasnost i neefikasnost postali poznati, sve veći protest javnosti se razvijao prema vakcinaciji. Ipak, kako su se velike boginje širile, vlade širom sveta su usvojile drakonske obavezne politike vakcinacije.
Na kraju, jedan od najvećih protesta veka dogodio se 1885. u Lesteru (engleskom gradu). Vlada Lestera je smenjena, obavezna vakcinacija je ukinuta, a sprovedene su mere javnog zdravlja koje je medicinska zajednica odbacila. Ove mere su bile veoma uspešne i kada su usvojene na globalnom nivou okončale su epidemiju velikih boginja, nešto za šta se većina pogrešno veruje da je proizašlo iz vakcinacije”.
Alternativna protivmera primenjena u Lesteru uključivala je karantin zaraženih ljudi i obaveštavanje svakog ko je bio u bliskom kontaktu sa pacijentom. Takođe su koristili „prstenastu vakcinaciju“ u kojoj su inokulisani bolnički radnici koji su se brinuli o zaraženim pacijentima.⁸
Kao rezultat toga, kada su velike boginje ponovo izbile između 1892. i 1894. godine, Lester je olako prošao, sa stopom slučajeva od 20,5 slučajeva na 10.000. Sve u svemu, grad je imao 370 slučajeva i 21 smrt – daleko niže nego u gradovima Vorington i Šefild, gde su stope vakcinacije bile visoke.
S druge strane, bilo je dobro vakcinisanih područja koja su imala nižu stopu obolelih i manje umrlih, i područja sa niskom stopom vakcinacije koja su takođe bila lošija u ovom pogledu, tako da vakcinacija verovatno nije bila odlučujući faktor ni u jednom slučaju.
Godine 1898, Ujedinjeno Kraljevstvo je primenilo novi zakon koji je omogućio ljudima da odustanu od vakcinacije iz moralnih razloga. Kako je izvestio Bi-Bi-Si, ovo je bio „prvi put da je ’prigovor savesti‘ priznat u zakonu Ujedinjenog Kraljevstva“.⁹ Sada se moramo boriti da ponovo povratimo to pravo, širom sveta.
Raspršavanje iluzija
„Doktor sa srednjeg zapada“¹⁰ dalje govori o knjizi dr Suzan Hamfris iz 2009. „Raspršavanje iluzija: bolest, vakcine i zaboravljena istorija“, u kojoj ona razbija ideju da su vakcine (i određene druge medicinske intervencije) bile jedino odgovorne za poboljšanje zdravlja i produženje životnog veka. Kao nefrolog (specijalista za bubrege), Hamfrisova je primetila obrazac među svojim pacijentima.
Mnogi koji su doživeli probleme sa bubrezima ili otkazivanje bubrega nedavno su primili vakcinu protiv gripa. Bio je to jedini zajednički imenitelj za sve. Tako je počela da osporava rutinsku bolničku praksu vakcinisanja pacijenata. Hamfris je bila potpuno ignorisana i na kraju je bila primorana da ode. Knjiga je nastala iz njene frustracije prema ljudima koji su insistirali da su vakcine eliminisale pošasti poput dečije paralize i velikih boginja. Kada je počela istraživanje, otkrila je nešto sasvim drugo.
Što se tiče velikih boginja i vakcinacije protiv velikih boginja, životni uslovi tokom industrijske revolucije bili su užasni. Kuga i zarazne epidemije bile su uobičajene, ne zbog nedovoljne vakcinacije, već zato što sanitarni uslovi skoro da nisu postojali, a ljudi, uključujući decu, bili su prezaposleni i nedovoljno hranjeni. Rani progresivci su verovali da se smrtonosne pošasti mogu sprečiti poboljšanjem uslova života i rada, i bili su u pravu.
To znamo jer su i druge pošasti za koje nije bilo vakcina nestale zajedno sa velikim boginjama i dečijom paralizom. Dok je medicinska industrija na kraju prihvatila vakcinaciju, i vremenom je sve više tretirala kao nešto što se ne može osporiti ili dovesti u pitanje, Hamfrisina knjiga opisuje protivljenje takvom konceptu.
STRAVIČNO! Nastavnik u školi, fizički nasrnuo na učenika jer nije nosio masku (VIDEO)
“Opozicija” velikih boginja
Kako se ispostavilo, mnogi lekari su se izjasnili protiv vakcinacije protiv velikih boginja i objavili podatke koji pokazuju njene opasnosti. Na primer: ¹¹
Godine 1799, dr Vudvil je, nakon što je vakcinisao mnogo dece, izjavio da su se „u nekoliko slučajeva kravlje boginje pokazale kao veoma teška bolest. U tri ili četiri slučaja od 500, pacijent je bio u velikoj opasnosti, a jedno dete je umrlo.
Godine 1809, medicinski nadzor je prijavio više desetina slučajeva velikih boginja često fatalnih, zaraženih čak godinu dana nakon vakcinacije. Medicinski izveštaj 1810 je sadržao 535 slučajeva velikih boginja nakon vakcinacije (od kojih je 97 bilo smrtno) i 150 slučajeva teških povreda vakcinom.
Monthly Journal and Review London Medical Repository iz 1817. objavio je da su mnogi koji su primili vakcinu protiv velikih boginja oboleli od velikih boginja.
Godine 1818, Tomas Braun, hirurg 30 godina i vatreni zagovornik vakcinacije, nakon vakcinacije 1200 ljudi izjavio je: „Posledice iz svih krajeva sveta, gde god je vakcinacija uvedena… slučajevi neuspeha sada su povećani na alarmantne razmere”.
Godine 1829, The Lancet je opisao nedavnu epidemiju velikih boginja, navodeći: „Napala je mnoge koji su ranije imali velike boginje, i to često ozbiljno; skoro do smrti; i od onih koji su bili vakcinisani, neki nisu dobili infekciju, ali je bio zaražen veliki broj”.
Dr Džordž Gregori je 1845. izvestio: „U epidemiji velikih boginja iz 1844. godine, oko jedna trećina vakcinisanih je dobila blagi oblik velikih boginja, ali je otprilike 8% vakcinisanih umrlo, a skoro dve trećine je imalo tešku bolest”.
Godine 1829., Vilijam Kobet, farmer i novinar, napisao je: „Zašto su u stotinama slučajeva osobe koje je DŽENER SAM vakcinisao gnojem od krava posle toga dobile prave boginje ili su umrle od poremećaja, ili su za dlaku preživeli!”
U pismu iz 1850. godine Hampshire Telegraph-u i Sassek Chronicle-u se tvrdilo da je bilo više primljenih u Londonsku bolnicu zbog velikih boginja 1844. nego tokom epidemije velikih boginja 1781. godine, pre početka vakcinacije, i da je jedna trećina smrti od velikih boginja bila kod ljudi koji su prethodno bio vakcinisani.
Menjanje ciljeva
Kada je postalo jasno da vakcina protiv velikih boginja nije u stanju da obezbedi dugotrajan imunitet kao što je prvobitno obećano, medicinska struka je pomerila cilj i počela da opravdava vakcinaciju na osnovu toga da može da zaštiti od teže bolesti, čak i ako ne može da obezbedi doživotni „savršen“ imunitet na način na koji bi se stekao od infekcije.
Ovo je od tada osnovna mantra i dobili smo je u duploj dozi tokom ove pandemije COVID-a. U roku od nekoliko meseci, narativ je promenjen sa „dve doze su skoro 100% efikasne“, na „dve doze nestaju za šest meseci i čine vas ranjivijim na teške bolesti nakon toga“. Baš dobra ponuda!
Korupcija vitalne statistike štiti narativ o vakcinaciji
Što je još gore, trend neprijavljivanja neželjenih efekata od vakcine zbog „odanosti praksi“, kao što je primetio Henri Mej u Birmingemskom medicinskom pregledu u januaru 1874, nastavio se nesmanjeno. Prema Meju, vakcinisani ljudi koji su umrli obično su evidentirani kao umrli od nekog drugog stanja, ili su pogrešno navedeni kao „nevakcinisani“.¹² Kao što je primetio „Doktor sa srednjeg zapada“:¹³
„Ova korupcija vitalne statistike stvara mnoge izazove u proceni efikasnosti imunizacije, a takođe i razlog zašto su mnogi autori primetili da se nikakva metrika ne može koristiti za procenu imunizacije protiv COVID-19 osim ukupnog broja smrtnih slučajeva (nezavisno od uzroka) jer to ne može biti izmanipulisano.
Treba napomenuti da postoje različita značajna preklapanja sa ranim kampanjama poliomijelitisa (takođe detaljno opisanim u okviru „Raspršavanje iluzija“), gde su dijagnostički kriterijumi „poliomijelitisa“ više puta prilagođavani kako bi se zadovoljile političke potrebe za slučajevima poliomijelitisa.
Vlade su odgovorile na ovaj skepticizam progresivnom upotrebom sve više i više sile kako bi naložile vakcinaciju. Vakcinacija je postala obavezna u Engleskoj 1853. godine, sa strožijim zakonima usvojenim 1867. U Sjedinjenim Državama, Masačusets je 1855. godine stvorio skup sveobuhvatnih zakona o vakcinaciji (koji je stvorio predmet Vrhovnog suda Džejkobson protiv Masačusetsa, slučaj koji se često citira kada se radi o državnim prinudama vakcinacije).
Lemuel Shattuck je naglasio potrebu za vakcinacijom i založio se za sprovođenje vakcinacije od kuće do kuće od strane vlasti grada Bostona u izveštaju iz 1856. godine, takođe napominjući „Grad je već predvideo da nijedno nevakcinisano dete neće biti primljeno u javne škole”.
Pojavila se situacija koju nazivam „ciklus pozitivnih povratnih informacija o vakcini“. Imajte na umu da je većina sistema u prirodi su sistemi negativne povratne sprege. U njima, kada se nešto dogodi, ono samoispravlja sistem i isključuje ga umesto da ga ubrzava, kao što se dešava u sistemu pozitivne povratne sprege. Ciklus je sledeći:
Postoji zabrinjavajuća bolest.
↓
Imunizacija se navodi kao potencijalno rešenje problema.
↓
Sprovodi se kampanja imunizacije i pogoršava problem.
↓
Kako je problem sada gori, potreba za imunizacijama za njegovo rešavanje raste i sprovodi se nova kampanja.
↓
Ovo pogoršava problem.
↓
Ovo povećava potrebu za agresivnijim merama za povećanje imunizacije.
↓
Ovo pogoršava problem i dalje produžava ciklus, što će ubrzo dovesti do veoma sumnjivih vladinih politika osmišljenih da primoraju nevoljne strane da se vakcinišu.
Čini se da su osnovni pokretači ovog procesa neosporna vera u vakcinaciju, uverenje koje datira još iz vremena velikih boginja, da vakcinisanje sve većeg udela stanovništva može okončati epidemije (sada se naziva imunitet stada), a vlade imaju ograničene mogućnosti za rešavanje ovog pitanja pored imunizacije i vladine sile”.
Lončar na krilima Svetske zdravstvene organizacije uvodi univerzalnu vakcinaciju
Efekti prisilne vakcinacije protiv velikih boginja
„Doktor sa srednjeg zapada“ nastavlja da opisuje efekte vladinog insistiranja na prisilnoj vakcinaciji protiv velikih boginja:¹⁴
„U skladu sa ciklusom pozitivnih povratnih informacija, ovi rezultati su pronađeni svuda. Unutar Sjedinjenih Država, kako su se boginje pogoršale u Bostonu, 1855. godine, vlada je donela strogu primenu vakcinacije.
Usledile su epidemije 1859-1860, 1864-1865, 1867 (sve su bile slične po veličini ranijim epidemijama), a zatim i zloglasna epidemija 1872-1873 koja je nadmašila sve prethodne epidemije (koja se pokazala smrtonosnom za 1040 osoba, po stopi od 280 umrlih na 100.000 ljudi).
Do kraja 1868. godine, više od 95% stanovnika Čikaga bilo je vakcinisano. Posle velikog požara 1871. …doneti su strogi zakoni o vakcinama, a vakcinacija je postavljena kao uslov za dobijanje pomoći. Čikago je tada bio pogođen razornom epidemijom velikih boginja 1872. godine, gde je preko 2.000 osoba obolelo od velikih boginja, od kojih je preko 25% umrlo, a stopa smrtnosti među decom mlađom od 5 godina bila je najveća ikada zabeležena.
Medicinski članak iz 1900. govori o vakcinaciji u tri evropske nacije. U Engleskoj, od 9392 pacijenata sa velikim boginjama u londonskim bolnicama, 6854 je bilo vakcinisano, a 17,5% od 9,392 je umrlo.
U Nemačkoj „zvanični izveštaji pokazuju da je između 1870. i 1885. milion vakcinisanih osoba umrlo od velikih boginja“. U Francuskoj, „svaki regrut koji uđe u francusku vojsku je vakcinisan. Tokom francusko-pruskog rata u toj vojsci bilo je 23.469 slučajeva velikih boginja.
Članak iz 1888. u Enciklopediji Britanika koji opisuje strogu praksu pruske vakcinacije širom populacije (uključujući obaveznu ponovnu vakcinaciju za učenike škola), navodi: „Bez obzira na činjenicu da je Pruska bila najbolje revakcinisana (busterovana) zemlja u Evropi, njena smrtnost od velikih boginja u epidemija iz 1871. bila je veća (59.839) nego u bilo kojoj drugoj severnoj državi“.
Druge zemlje su prijavile iste trendove protiv velikih boginja, uključujući Italiju i Japan, gde su stope smrtnosti od velikih boginja nakon uspešnih kampanja vakcinacije bile bez presedana. Povrede od vakcine, uključujući smrt, takođe su bile česte. Šokantno je koliko mizerni neuspesi vakcina protiv velikih boginja odražavaju vakcinaciju protiv COVID-a.
Jedan od najčešćih uzroka smrti nakon vakcinacije protiv velikih boginja bila je erizipela, bolna bakterijska bolest kože. Članak iz Enciklopedije Britanika iz 1890. je objavio da je vakcinacija protiv velikih boginja izazvala katastrofalnu epidemiju erizipele. Ostali neželjeni efekti uključivali su žuticu, sifilis, tuberkulozu, vakcinatum ekcem (retko i smrtonosno stanje kože).
Masovni javni protesti pre više od 135 godina
Kako su skepticizam i protivljenje vakcinaciji protiv velikih boginja rasli, primena se povećala. Oni koji odbijaju vakcinu kažnjavani su novčano, zatvarani, a ponekad i nasilno vakcinisani. Roditelji su čak bili primorani da vakcinišu svoje drugo dete čak i ako je prvo umrlo od vakcinacije. Povremeno bi izbijali neredi. Doktor sa srednjeg zapada opisuje šta se sledeće dogodilo: ¹⁵
„Godine 1884. bilo je izdato 5.000 sudskih poziva protiv nevakcinisanih, što je veliki broj predmeta koji je potpuno preopteretio sudski sistem. Pisma u lokalnim novinama u to vreme otkrila su široko rasprostranjeni prezir prema iracionalnosti procedure i nepokolebljivoj odbrani medicinske profesije opasne prakse koja je očigledno propala u poslednjih 80 godina.
Tenzije su dostigle tačku ključanja i 23. marta 1885. izbio je veliki protest procenjen na 80.000 do 100.000 ljudi. Grupisali su se građani svih profesija iz cele Engleske i dobili podršku građana širom Evrope koji nisu mogli da prisustvuju.
Povorka je bila duga 2 milje, sa transparentima koji su prikazivali popularna osećanja protiv vakcinacije prisutna u masi. Demonstracije su bile uspešne, a lokalna vlast je prihvatila i priznala njihove zahteve za slobodom. Mnogi od opisa ovog protesta (i veselog raspoloženja tamo) su izuzetno slični izveštajima koje smo videli na protestu Kamiondžija.
Na protestu se obratio g. Bucher iz Lestera, koji je govorio o sve rasprostranjenijem mišljenju da je najbolji način da se rešite velikih boginja i smrtonosnih zaraznih bolesti konzumiranjem puno vode, dobrom hranom, životom u svetlim i prozračnim kućama, dok je dužnost opštine da održava ulice čistim i kanalizaciju u redu. On je naglasio da ako se to ne uradi, malo je verovatno da bi bilo kakav skupštinski akt ili vakcinacija sprečili bolesti.
Te godine, nakon protesta, vlada je smenjena, obavezni nalozi su ukinuti, a do 1887. stopa pokrivenosti vakcinacijom je pala na 10%. Da bi zamenili model vakcinacije, aktivisti iz Lestera su predložili sistem trenutnog karantina pacijenata sa velikim boginjama, dezinfekciju njihovih domova i karantin njihovih kontakata, uz poboljšanje javnih sanitarnih uslova.
Medicinska zajednica je oštro odbacila ovaj model i revnosno je predvidela da će Lesterov „gigantski eksperiment“ uskoro dovesti do strašnog „masakra“, posebno kod nezaštićene dece, na koju su vladini lekari gledali kao na „bure baruta“ koje bi lako moglo da raznese škole. (zajedno sa mnogo druge mržnje i hiperbolične retorike upućene njima).
Ova apokalipsa velikih boginja će zauvek služiti kao lekcija protiv odbijanja vakcine na koju se medicinska profesija kladila. Ali predviđena katastrofa nije uspela da se pojavi i Lester je imao dramatično niže stope velikih boginja u narednim epidemijama nego u drugim potpuno vakcinisanim gradovima (u rasponu od 1/2 do 1/32).
T-Mobile sprečava svojim korisnicima da šalju linkove videa Roberta Malonea
Predlagane su različite racionalizacije da bi se ovo objasnilo, ali kako su decenije prolazile, postepeno se javno prihvatanje Lesterovih metoda pojavilo, ali čak i 30 godina kasnije, članak Njujork tajmsa je i dalje predviđao da je katastrofa iza ugla i da je Lester bio imperativ da menjaju svoje metode.
Na sreću, vrednost Lesterovog novog pristupa karantinu i poboljšanju javne higijene je prepoznata i postepeno usvojena širom sveta, što je dovelo do konačnog iskorenjivanja velikih boginja.
Imajte na umu da su se ovi protesti dešavali kada je broj stanovnika bio znatno manji, pa je u procentima stanovništva protest bio mnogo veći. Godine 1885. stanovništvo Ujedinjenog Kraljevstva je bilo samo 36.015.500,16 tako da je protest sa 100.000 bio nešto ispod 0,3% celokupnog stanovništva. Dana 16. februara 2022. godine, današnja populacija Ujedinjenog Kraljevstva je 68.471.390.17, tako da bi, procentualno gledano, prema danjašnjoj populaciji, oko 205.400 ljudi bi moralo da izađe na ulice.
Istorija se ponavlja
Oni koji ne znaju svoju istoriju sigurno će je ponoviti, a čini se da smo upravo to dozvolili da se dogodi u protekle dve godine. Mnogi lekari su predviđali i upozoravali da će se pandemija produžiti i pogoršati uvođenjem nesterilizujućih vakcina (tj. vakcina koje ne sprečavaju infekciju i prenos). I to je upravo ono čemu smo bili svedoci.
Obistinila su se i predviđanja o razornim nuspojavama. A kako je otpor vakcinaciji rastao, usledili su drakonski nalozi za obaveznu vakcinaciju. Istorija nam govori da prisilna vakcinacija nije rešenje. Istorija nam takođe govori kako da se izvučemo od insistiranja tiranske vlade na prinudnoj vakcinaciji.
Odgovor je mirno nepoštovanje. Odgovor je biti zajedno, masovno, i reći „Ne više. Dovoljno je”. Kamiondžije u Kanadi, SAD, Belgiji i drugde imaju pravu ideju, a mi ostali moramo da im se pridružimo i podržimo na bilo koji način.
„Kao i kampanje vakcinacije protiv velikih boginja, kampanja imunizacije protiv COVID-19 bila je toliko ogromna da je inspirisala veliki globalni protestni pokret sa aktuelnim protestima velikih razmera koji su veoma slični onima koji su se desili pre 135 godina“, piše A Midwestern Doctor.¹⁸
„Nadam se da ovaj pokret može zapamtiti lekcije iz prošlosti i preneti ih u budućnost, tako da buduća generacija ne mora da ponavlja naše greške”.
Ako želite da saznate više o prevari svih vakcinacija, ohrabrujem vas da pažljivo pročitate odličnu knjigu Suzan Hamfris, „Raspršavanje iluzija“. Po mom mišljenju, to je najbolja knjiga na tu temu.
Izvori i reference
1 FDA Velike boginje
2 World J Surg 2020; 44(9): 2837-2841
3 LAist epidemija velikih boginja u Los Anđelesu
4, 8, 9 BBC 28. decembar 2019
5, 7, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 18 A Midwestern Doctor Substack 13. februara 2022.
6 Steve Kirsch Substack 13. februar 2022
16 ONS.gov.uk
17 Worldometer Britanska populacija
MARIO ZNA i SAŠA BOROJEVIĆ- Vanredno uključenje- Posle Ukrajine na redu je Srbija
